Leto je vreme rezervisano za brojne proslave, naročito svadbe. Šta odneti mladencima najčešća je dilema. Koverta sa novcem jeste nešto što se najčešće daruje, ali nisu retki ni pokloni druge vrste. Ono što se takođe nameće kao izazov jeste da li su slike i umetnine pravi izbor poklona i za koga.
KUPOVNA MOĆ IGRA VELIKU ULOGU
Sa predsednikom Asocijacije likovnih umetnika Zrenjanina (ALUZ) dr Rastkom Stefanovićem i pojedinim članovima smo razgovarali o tome da li naši sugrađani kupuju umetnine, da li i kako umetnici gledaju na prodajne izložbe i šta su najveći problemi sa kojima se susreću.
– Zrenjaninci kupuju slike kao što kupuju i ostale stvari. Ipak, to čine znatno manje nego u nekim prethodnim periodima. Ranije je bila redovna stvar kupovati umetničke predmete, bilo za svoju kolekciju, bilo kao poklon. Sa jedne strane tome doprinosi kupovna moć, a sa druge kultura. Razlike između redovnih i prodajnih izložbi u stvari skoro i da nema, osim što su na prvim sva izložena dela za kupovinu, dok na drugim autor možda izlaže i radove koji su već u nečijem vlasništvu ili ne želi još uvek da ih proda – objasnio je dr Rastko Stefanović.
U razgovoru se dotakao i statusa slobodnog umetnika, koji je u našem Gradu uveden tek od ove godine. Prema njegovim rečima, to znači da stvaraocu njegova opština uplaćuje doprinose za penziono i zdravstveno osiguranje, na osnovu umetničkog rada.
– Kolokvijalno se izraz „slobodni umetnik” koristi za autore koji nisu redovno zaposleni u nekoj ustanovi, najčešće obrazovnoj. Stalan posao je mač sa dve oštrice. On, svakako, pruža izvesnu finansijsku sigurnost, ali oduzima mnogo vremena i kreativne energije potrebne za stvaranje i učestvovanje u umetničkom javnom životu. Veliki deo svojih kreativnih potencijala prosvetni radnici – nastavnici likovne kulture, ulažu i troše u rad sa svojim učenicima. Slobodni ili „slobodni” umetnici imaju više vremena za stvaranje, ali su prepušteni svojoj snalažljivosti i talentu da zarade – ističe naš sagovornik.
SLIKA NIJE ZA SVAKOGA
Zrenjaninci su na poslednjoj izložbi mogli da nabave kvalitetna umetnička dela, a cene su se kretale od 40 do čak 1.500 evra. O ovoj temi govorila je Milica Arsić, grafičarka, koja se bavi i izradom unikatne garderobe.
– Iznos po kojem će prodati delo formira sam umetnik oslanjajući se, da tako kažemo, na neka nepisana pravila tržišta. Imaju se u vidu formati, tehnika rada, provedeno vreme i slično, kao i lični osećaj. U svakom slučaju, na našem prostoru, vrednosti umetnina su znatno smanjene u odnosu na njihovu pravu vrednost i usklađene su sa očekivanjima naše sredine. Sume koje bi postigle na razvijenijem tržištu su znatno veće.
Cena umetničkog dela je kao cena bitkoina, niko ne zna šta je, niti koliko vredi, tako da je o tome besmisleno govoriti. Voleti i ceniti umetnost je stvar lične kulture i obrazovanja, a svako ko je obrazovan i kulturan zna da se ne govori o tome koliko nešto košta, jer to nije pristojno – kazala je Milica Arsić.
Dr Predrag Lojanica smatra da slika nije primeren poklon samo za nekoga ko nema zidove na koje bi je okačio.
– Naravno da je adekvatnije nekome ko nema bicikl pokloniti bicikl, a ne sliku (osmeh).
Problem je što danas mnogima od nas nedostaje mnogo toga, pa se umetničko delo doživljava kao vrhunac luksuza. Slika je luksuznija stvar čak i od puta u Dubai, jer za razliku od egzotičnih destinacija ne pruža mogućnost za šepurenje po društvenim mrežama. Pojavom mikrotalasne, a kasnije još popularnije „koverte”, slika, grafika, ili bilo kakvo umetničko delo kao svadbeni poklon postalo je maltene uvreda. Sa druge strane odličan je poklon uspešnim i poslovnim ljudima ili preduzećima, jer njime mogu da oplemene prostor i prikažu se u boljem svetlu. Činjenica je ipak da i dalje ima mnogo ljudi koji ne samo da vole, nego i obožavaju umetnost, i za koje je umetničko delo (pogotovo ako sami ne mogu da ga priušte) idealan poklon – poručio je dr Lojanica.
ALUZ danas broji oko 75 članova, a svi se slažu u jednom, a to je da ih u svemu što rade održava velika ljubav i entuzijazam.
– Niko od nas nije odabrao ovaj poziv. On je, na neki način, odabrao nas. Koliko god se mi trudili da se bavimo nečim drugim, vraćamo se onome što jesmo. Kada smo upisivali ono što smo želeli, nismo razmišljali, niti sanjali da ćemo biti bogati. Sa druge strane nismo ni očekivali da će nas društvo skrajnuti, i već decenijama promovisati minorne i naopake vrednosti. Umetnost služi da oplemeni svačiji život, da ga ulepša. Najlepši komentar koji smo dobili nakon naše poslednje izložbe i objave slika na Fejsbuku je bio: „Kako neobično, pa vi ste svi nasmejani”. Da li je to malo? – poručuju zrenjaninski umetnici.
Miroslava Malbaški
RENOVIRANE PROSTORIJE
Uz pomoć „Rotari kluba Zrenjanin” (Rotary club) i likovnih kolonija koje priređuju, a na kojima članovi ALUZ-a redovno učestvuju, izložbeni prostor u kojem umetnici održavaju izložbe od 2019. su skoro u potpunosti renovirali. Sredstva koja su ove godine dobili od Grada utrošili su u nabavku potrebnog mobilijara.
