U srednjem Banatu od početka godine palo je prosečno oko 150 litara kiše po kvadratnom metru što je duplo manje od višegodišnjeg proseka. Posebno je veliku štetu suša nanela kukuruzu. Ta žitarica je najzastupljenija u našem regionu i zauzima površinu od 80.000 hektara. Ima i njiva u koje kombajni neće ni ulaziti, jer kukuruznog klipa praktično nema.
– Situacija je ista ili možda i teža nego 2012. godine kada je država izgubila oko dve milijarde dolara. Ove godine će suncokreta biti, jer je otporniji na ekstremno visoke temerature, ali je u Banatu najteža situacija sa kukuruzom – naglašava agrarni analitičar Žarko Galetin iz Novog Sada.
Podsetimo, prošle godine prosečan prinos kukuruza na njivama u ovom delu Banata bio je više od šest tona po hektaru. Ove godine će se meriti u stotinama kilograma.
– Biće to pogubno za stočni fond. Zabrinuti smo kako ćemo obezbediti hranu za stoku za narednih godinu dana – kaže Radovan Bokić, direktor „Agrokleka” koji ima najveću farmu krava u regionu te zrenjaninskom „Mlekoproduktu” isporučuje oko četiri miliona litara mleka godišnje.
Sve navedeno je već dovelo do masovnog uništenja stočnog fonda, zbog straha proizvođača da hrane neće biti dovoljno. Možda je i deo farmera tome doprineo. Javnaje tajna da veliki broj onih koji dobijaju državnu zemlju u višegodišnji zakup, parcele po povoljnim uslovima izdaju u arendu i ne koriste je u svrhu zbog koje im je zemljište namenjeno?!
Postavlja se i pitanje šta je sa sistemima za navodnjavanje, kanalskom mrežom i podrškom koju država poslednjih godina izdvaja za te namene. Podatak da se u Srbiji navodnjava tek 70 ili stotinu hiljada hektara obradivih površina govori da naši ratari još uvek nisu ozbiljno shvatili klimatske promene. Ipak, ima i onih koji tome posvećuju dužnu pažnju. Beležimo primer Zemljoradničke zadruge „Mrkšićevi salaši”.
– Rana setva se pokazala kao jedina mogućnost da se izbegne katastrofalna situacija izazvana sušom. Odabir semena, kao i kvalitetna obrada u agrotehničkim uslovima i adekvatna zaštita su takođe neophodni. Potrebna je i savremena mehanizacija, kao i tim stručnjaka. Mi smo sve to uspeli da primenimo i obradimo više od 2.000 hektara oranica. Rezultati nisu izostali. Nije sjajno, ali u ovim ekstremnim uslovima možemo da budemo zadovoljni – naglašava Vojislav Mrkšić, direktor Zadruge.
Da je tako, potvrđuje i podatak da je u „Mrkšićevim salašima” ove godine ostvaren i najbolji prosečan prinos pšenice (ne samo u srednjem Banatu, nego i i šire), a on je iznosio više od osam tona na površini od oko 900 hektara. Postoje i manja gazdinstava koja će i ove godine imati solidne prinose. Gledano u celini 2022. godina je, posebno banatskim poljoprivrednicima, donela velike nevolje i probleme. Pitanje je kako će 2023. zasnovati novu setvu koja je iz dana u dan sve skuplja.
N. Božović
ELEMENTARNA NEPOGODA
Novoosnovana „Inicijativa za spas poljoprivrede” uputila je zahtev Republičkoj vladi da se suša proglasi za elementarnu nepogodu i da se uvede moratorijum na brojne izdatke poljoprivrednika. To se, pre svega, odnosi na odloženo plaćanja zakupa državnog zemljišta, pogodnosti kod kupovine nafte i veštačkog đubriva…
Međutim, najpre grad ili opština, po slovu zakona, treba sušu da proglasi za elementarnu nepogodu, da bi potom država reagovala. Do sada se nije oglasila nijedna lokalna samouprava.
PŠENICA OSTAJE U AMBARIMA
Iako je žetva pšenice završena pre mesec dana, farmeri još uvek najveći deo roda čuvaju u ambarima. Izuzetak su oni koji su do 15. jula morali da izmire dugove za kupljeni setveni materijal i druge obaveze kako bi izbegli veće kamate. To hlebno zrno prodavano je po ceni od 34 do 36 dinara za kilogram.
Popunjena je i kvota od 131.000 tonu pšenice koju će otkupiti državne rezerve za 40 dinara po kilogramu. Ministarstvo za poljoprivredu najavljuje dodatnih 20.000 tona za ovu namenu. Trgovci pšenicom ovih dana čine dodatni pritisak na poljoprivrednike da se po sadašnjoj, nižoj ceni, što pre „oslobode” tržnog viška čija je cena pre ovogodišnje žetve iznosila 43 dinara za kilogram.
