IZLOŽBA POSVEĆENA ZRENJANINSKIM FABRIKAMA NAMEŠTAJA PRIVLAČI VELIKU PAŽNJU JAVNOSTI

Neizbrisiv trag porodice Bence

S kraja 19. i početkom 20. veka u tadašnjem Velikom Bečkereku, potonjem Petrovgradu i Zrenjaninu, nije se mogla zamisliti kuća ili prostor javnih institucija u kojima nije bio nameštaj koji je izrađivala čuvena fabrika „Bence i sin”. Neki od komada odoleli su zubu vremena. Ostali su sačuvani po privatnim stanovima ili kod kolekcionara koji danas predstavljaju pravo bogatstvo.
Navršava se 160 godina od osnivanja fabrike nameštaja Antona Bencea i 75 godina od nacionalizacije preduzeća i preregistracije u Industriju nameštaja „Žarko Zrenjanin”. Tim povodom, u malom salonu Narodnog muzeja, otvorena je izložba „Fabrike nameštaja u Zrenjaninu: Između industrije i primenjene umetnosti”, čiji je autor Dejan Vorgić, istoričar umetnosti i kustos Zbirke primenjene umetnosti. Objasnio je šta ga je navelo da se upusti i realizuje jedan ovako ozbiljan poduhvat.

ZNAČAJAN JUBILEJ
– Bilo je mnogo motiva, želje, ali i obaveza nas kao institucije kulture da realizujemo ovu izložbu. Neposredni povod jeste jubilej, 160 godina od njenog osnivanja. Drugo, sve je manje živih svedoka, jer nekadašnja Industrija nameštaja „Žarko Zrenjanin” ne radi već 18 godina. Ne treba zaboraviti da je u prošlosti bilo dosta inicijativa da se ovakva postavka realizuje, ali sticajem različitih okolnosti to nikad nije ostvareno – podseća Dejan Vorgić.
Fabrika je u toku svog postojanja dugog 142 godine ostavila neizbrisiv trag u brojnim sferama života. Pripada najužem krugu industrijskih preduzeća, čiji je doprinos razvoju primenjene umetnosti na ovim prostorima bio od nemerljivog značaja. Vorgić kaže da je obaveza Muzeja bila da predstavi istorijat rada fabrike, kao i predmete koji svedoče o njenoj burnoj prošlosti i umetničkoj senzibilnosti, koja je uvek pratila stilske epohe i savremenost u oblikovanju nameštaja.

PATENTI KOJI SU OBIŠLI SVET
– O nekadašnjem značaju ove industrije u gradu danas svedoče patenti, nagrade, izbledele fotografije. Međutim, do izražaja dolazi prvoklasan nameštaj koji je i dalje u upotrebi u brojnim domovima i javnim institucijama. Centralno mesto u istorijatu ove industrijske grane rezervisano je za porodicu Bence. Ne treba zaboraviti ni porodicu Melegi, kao i mnoštvo drugih ljudi, od rukovodilaca, dizajnera do majstora zanatlija, stolara, tapetara. Svako od njih je utkao sebe i „ukucao ekser” u rad fabrika. Ako pogledamo samo niz zemalja u koje je zrenjaninski nameštaj izvožen, sve će nam biti mnogo jasnije – Amerika, Velika Britanija, Nemačka, Švajcarska, Turska, Mađarska, Poljska, Sovjetski savez, Etiopija i mnoge druge – ističe naš sagovornik.
Izložbenu postavku čine primerci nameštaja proizvedeni u vremenskom rasponu od poslednjih decenija 19. do kraja 20. veka. U stilskim karakteristikama od istoricizma, preko secesije, ar dekoa (art deco), funkcionalizma do postmoderne.
– Prateći materijal čine nacrti za nameštaj, knjige i table mustri, fotografije, računi, zahvalnica i drugo. Ukupno 65 inventarnih i kataloških jedinica ili celina. Izložbu prati i obiman katalog na 56 strana, koji smo realizovali uz pomoć i velikodušnost Fabrike nameštaja „Halas”, što nam puno znači – navodi Vorgić.
Siniša Onjin, v.d. direktora Muzeja, rekao je da je ova postavka omaž bogatoj tradiciji izrade nameštaja u našem gradu. Ovdašnji nameštaj i njegova proizvodnja, dodaje Onjin, predstavljali su vezivno tkivo različitih epoha, društveno-političkih sistema, umetničkih stilova i života ljudi.
– Nameštaj iz Zrenjanina bio je deo svakodnevice običnih ljudi, krasio je otmene salone i bio svedok važnih istorijskih momenata grada. Bio je vrhunskog kvaliteta i veoma lako je pronalazio put do velikog broja porodica na svim meridijanima – poručuje Onjin.
Podsećamo da je kustos Dejan Vorgić, u četvrtak, 2. decembra, organizovao stručno vođenje kroz postavku. Tema je „Život i rad Zoltana Bencea, arhitekte, dizajnera i tehničkog upravnika fabrike nameštaja”.

GLAVNI DIZAJNER – ZOLTAN BENCE
Zoltan Bence, rođeni Bečkerečanin, nakon učenja stolarskog zanata i završene Gimnazije studirao je Umetničko-zanatsku školu u Štutgartu (Nemačka). Dobio je zvanje arhitekte za uređenje enterijera, podseća Dejan Vorgić. Pred kraj studija 1925. aktivno se uključio u rad fabrike „Anton Bence i sin”. Ubrzo preuzima ulogu glavnog dizajnera nameštaja i tehničkog direktora.
– U očevoj fabrici osniva umetnički atelje (biro) i uvodi pravu serijsku proizvodnju. Za njega, kao dizajnera, važilo je mišljenje da stvara savršeno moderan, praktičan i udoban nameštaj koji može da se takmiči sa vodećim centralno-evropskim proizvođačima. Nakon nacionalizacije fabrike 1946, ostaje da radi u njoj do 70-ih godina prošlog veka, kada je imao ulogu savetnika direktora. Iza sebe je ostavio na stotine nacrta nameštaja i finalnih proizvoda koji su plasirani širom Jugoslavije, ali i osvajali nagrade na značajnim evropskim izložbama – ističe kustos i autor.

Miroslava Malbaški