Književnost i slikarstvo, oduvek su išle „ruku pod ruku”. Prožimale su se i dopunjavale i svetu dale mnoga dela. Tako su nastale i poznate minijature koje objedinjuju pisani sadržaj i crtež. Profesorka likovnog Dušanka Đorđević i Svetlana Todorović Gvozdenović, profesorka srpske književnosti i jezika, došle su na jedinstven način kako da spoje sliku i tekst. Njihova izložba bila je u Galeriji „Forma” (UPIDIV, Novi Sad) 2014. Tada je realizovan ciklus „Stvaranje”. Podrška brojne publike i medija ohrabrila je autorke da nastave da se usavršavaju. Za sedam godina njihov rad je obogaćen, a dobio je i novu formu. Zrenjaninci imaju priliku da u Asocijaciji likovnih umetnika (ALUZ) pogledaju njihov likovno-književni projekat „Stvaranje 2”. Svi crteži su izloženi u paru sa književnim formama (grafički dizajnirane kratke priče i pesme). Neki stihovi su „oživljeni” video zapisima i muzikom. Sa autorkama smo razgovarali o njihovom radu, inspiraciji, ali i o samoj izložbi.
SVE SE DESILO SPONTANO
– Otvaranje je bilo veoma impresivno. Tekstove i eksponate smo ovoga puta predočile bliskim prijateljima, poznanicima, ali i našim učenicima. Time smo, možda, u nekima od njih probudile barem plamičak kreativnosti i poverenje da smo, ne samo profesorke, nego i ličnosti koje žive i sopstveni kreativan život upravo u onim umetnostima koje decenijama pokušavamo da im približimo. To je, zapravo, najplodniji obrazovni čin – poručile su naše sagovornice.
Dušanka Đorđević je podsetila da se sve desilo spontano i krenulo kratkom pričom „Buđenje” koju je napisala Svetlana. Ubrzo potom joj je otkrivala deo po deo svojih tekstova – pesme i priče koje su njoj u isti mah bile tajanstvene i uzbudljive.
– Postojalo je u njima nešto što je meni dragoceno i inspirativno – skulpturalno, pikturalno, nedovršeno, meditativno, kao i čežnja, slutnja, čista misao. Čini mi se, kao da sam pronašla prostor za te literarne forme. Jednostavno, moja arhitektura boja, linija, papira, platna, svile, predmeta, postao je sasvim dobar dom za konstrukciju reči – kazala je Dušanka Đorđević, koja je u radu, uglavnom, koristila sve tradicionalne likovne tehnike: olovku, tuš, akrilik, akvarel, ulje, kolaž, vosak.
Svetlana Todorović Gvozdenović, kada ne predaje, slobodno vreme nastavlja da provodi među tekstovima. Kaže da se ne bavi pisanjem, jer joj sama ta reč ne uliva mnogo poverenja, već s vremena na vreme, zapisuje.
SARADNJA I PRIJATELJSTVO
– Pisanje, u mom slučaju, nije produkt inspiracije. Mišljenja sam da umetnost ne mora da nastaje u nekom zanosu, vakuumu ili posebnom stanju duše ili duha. Ona jeste odraz duše ili duha, ali stvaralac ima prava da živi obema nogama na zemlji i da se ostvaruje u nekoj od svojih izabranih vokacija. Pisanje je pretakanje misli, doživljaja ili osećanja na hartiju. Veoma često, to je trenutak neke spoznaje, dobijeni odgovor na dugo postavljana pitanja, bljesak uma. Slike. Otuda su moji tekstovi slikoviti jer čak i poeziju zamišljam – objasnila je Svetlana Todorović Gvozdenović.
Upravo se iz takvog oslikavanja, kako je rekla, zametnula ideja da bi možda neko umeo to da ovekoveči na platnu. Obrativši se Dušanki Đorđević, naišla je na potpuni odaziv i vrlo brzo, počela su da se nižu njena slikarska ostvarenja.
– Doživljavala sam njenu kreativnost kao najviši vid priznanja. Sve te Duškine slike potvrđivale su mi da se moje pesme i lirska proza vide, da imaju snagu da pokrenu još nekoga i da se transformišu u neku drugu umetnost. Taj čin zajedničkog stvaranja je za mene bio zaista inspirativan – istakla je profesorka književnosti.
Dušanka Đorđević se osvrnula i na samu umetnost. Smatra da su sve njene vrste povezane i neophodne za opstanak čoveka. Istakla je da je duševna i duhovna hrana i obuhvata lekoviti, razvojni (pedagoški) i estetski aspekt života.
– Ono što pokreće sve druge oblasti života je kreativnost, koja je u suštini umetničkog stvaranja. A to nije unapred definisano, to je nepoznata oblast – otkriće u trenutku. Kada se na taj način pristupa deci i mladim ljudima – pažljivo, sa strpljenjem, ljubavlju, svešću o stvarnim potrebama, u skladu sa uzrastom, to je istinsko građenje ljudskosti – istakla je Dušanka Đorđević.
Veliku zahvalnost autorke duguju fotografu i grafičkom dizajneru Ranku Savčiću, koji je učestvovao u celom procesu „Stvaranja” i Tatjani Mladenović, koja je oblikovala audio priloge.
Miroslava Malbaški
BOGAT PROGRAM U „NOĆI MUZEJA”
U ALUZ-ovoj galeriji će se u narednom periodu održati likovne i književne radionice, literarne večeri, muzički nastupi, ples, autorska vođenja. Poseban program biće realizovan u „Noći muzeja”, u subotu, 14. maja. U planu su tri likovne radionice za decu i mlade, literarni kutak, kao i program učenika Muzičke škole „Josif Marinković”.
– Bavićemo se različitim likovnim tehnikama (olovka, tempera, kolaž) i temama (portret, figura, prostor). Ističemo zanimljivu radionicu „Moda i modni detalji”, uz korišćenje zanatskih veština, kao što su: heklanje, vez, šivenje. Vodiće je profesori, likovni i primenjeni umetnici u saradnji sa Klubom učenika „Pikaso” (Zrenjaninska gimnazija), Likovnom sekcijom HPTŠ „Uroš Predić” i omladinskim Klubom „Kružok” – rekla je Dušanka Đorđević.
