Prvo je bio Sati. Atrijum Narodnog muzeja, „Istanbul najt” (Istanbul night”), subota. U dvorištu starog zdanja, kao da se na mene sručila sva prošlost grada, toliko bogata, sa usponima i padovima, sa svim onim velikim događajima i svakodnevnim životom, grada slavnih ličnosti i običnih ljudi… Slično sam se osećala i prošle godine, na „Banatskoj bajci”, kada je veče Satijevih kompozicija priredio pijanista Nikola Kašaš, naš Zrenjaninac… Bio je i tad taj neobjašnjivi osećaj spajanja prošlosti i budućnosti, i sadašnjosti u međuvremnu.
Roni Beraha, Denis Nikičić i Aleksa Miljanović izvodili su etno-džez, ambijentalnu muziku, obrade sefardskih pesma ili onih koje je komponovao sam Beraha. I u to letnje veče, puno sentimenta, odjednom se umešao vetar – mrsio je suncem oprane kose, raznosio note, igrao se belim šeširom, probudio usnulu pticu. I doneo sećanja na atrijum iz nekih drugih godina, ne tako dugog veka, „Zrenjaninskog kulturnog leta”, muzičkih, dramskih programa, kada smo čekali jedni druge da uđemo unutra – ali na ulazu sa Trga slobode. Ali, sve je podjednako lepo, opušteno, letnje…
Na trgu, vrelina. Pahuljice čekaju svoj dan u Obali Sonje Marinković, snežne kugle vise sa stubova za rasvetu kod gradske kuće… Do nedavno, stajao je i na „kapiji” natpis „Buđenje proleća”, koje je (nažalost) virus korone „zamrznuo”, ali sada ga nema – možda je skinut posle komentara Zorana Jocića koji putuje po Srbiji i pravi foto albume gradova, pa je tako stigao i u Zrenjanin za koji kaže „jako je interesantan ovaj grad”, hvaleći njegovu arhitekturu, ali je zabeležio da je došao u leto, a zateklo ga proleće…
Zrenjaninsko sasvim obično veče. Na trgu je bilo ljudi, bilo je i mališana, karusel se vrteo, bilo je vrelo i bio je život, sasvim običan, a naš. Na video bimu na gradskoj kući film o „Danima piva”, kojih neće biti, a bilo bi ih i da nije pandemije. Tako je izostalo i ono čuveno – da l volite „Dane piva”, ili ih ne volite, sada je aktuelnije – ostaće više para u gradskom budžetu. Ali, leto 2020. je samo jedno. A „Dana piva” – biće.
I da se vratimo poruci Zorana Jocića: – Volite svoj grad, Zrenjaninci, jer pravu njegovu lepotu vidimo mi koji dolazimo kao turisti.
