Mnogi gradovi srednje veličine bore se sa teškoćama zbog toga što su njihove ekonomije bile izgrađene na jednom privrednom sektoru koji se u međuvrmenu značajno promenio. Na primer, nekadašnja radna mesta bila su u najvećoj meri koncentrisana u industrijama kao što su prerada drveta, rudarstvo ili metalska i prehrambena proizvodnja, ali tehnologija i tržišna strujanja preobrazili su ove sektore, tako da oni više ne upošljavaju veliki broj ljudi. Promenljive okolnosti, poput onih uzrokovanih smanjenjem prirodnih resursa, globalizacijom ili promenom potrošačkih navika, mogu uzdrmati temelje ovih zajednica, ostavljajući ljude bez posla a gradove bez zdrave poreske baze.
Zvuči poznato? Ovo je uvodni deo „Okvira za stvaranje strategije ekonomskog razvoja mudrog rasta za male gradove i naselja” koji je januara ove godine objavila Agencija za zaštitu živote sredine Sjedinjenih Američkih Država (EPA). Očigledno je da su manje sredine diljem globusa suočene sa sličnim izazovima, te da posustajanje tradicionalnih industrija nije isključivo specijalitet srpske tranzicije. Sa druge strane, ustaljena je urbanistička doktrina da gradovi sa populacijom od sto hiljada do milion stanovnika načelno nude „najhumanije” uslove za život.
Kako bi gradovi srednje veličine poput Zrenjanina trebalo da se postave u kontekstu globalnih ekonomskih trendova? Šta bi trebalo da budu prioriteti razvoja u domenu privrede u naredne četiri godine? Kakvi urbanistički planovi, kulturni i medijski faktori, mogu doprineti poželjnom privrednom razvoju? To su neka od pitanja koja svakako zaslužuju argumentovanu debatu.
– Multinacionalne kompanije predstavljaju integracione faktore u sistemu globalnih lanaca vrednosti. Zrenjanin treba da se nadmeće kako bi postao domaćin korporacijama ove vrste, bilo da je reč o globalnom sedištu kompanije ili regionalnom centru poslovanja – smatra Irena Živković, direktorka Regionalnog centra za društevno-ekonomski razvoj „Banat” (RCR „Banat”). Po njenim rečima, u budućnosti će biti sve više velikih kompanija nove generacije, koje će tražiti gradove u kojima će smestiti sedišta za svoje centre i podružnice za dodatne operacije.
-Zrenjanin je već postao domaćin nekim velikim i značajnim kompanijama, kao što su „Levi 9” i „Vega”. Zato u narednom periodu treba razmišljati o Zrenjaninu kao o gradu koji postaje značajan IT centar, ne samo u Srbiji, već i na Balkanu – kaže direktorka ove razvojne agencije.
Dr Dejan Molnar, docent na beogradskom Ekonomskom fakultetu, podseća da je globalizacija najuže povezana sa procesom lokalizacije, te da se može govoriti o „glokalizacijji”, procesu razvoja u kojem lokalne sredine bivaju odgovorne za sopstveni razvoj.
– U tom smislu – kaže on – presudno je da se gradovi i opštine u većoj meri oslone na sopstvene resurse i razvojne potencijale koji su prisutni na lokalnom području, a ne da isključivo i samo očekuju investicije „sa strane”, pre svega one inostrane. Strani kapital je jako mobilan i lako može da napusti lokalitet. Treba privlačiti one ulagače koji na najbolji način mogu da iskoriste što više lokalnih razvojnih resursa – materijalnih i nematerijalnih.
Po mišljenju dr Molnara, time bi se izbegao tzv. „enklavni” razvoj – situacija u kojoj u lokalnu sredinu dolaze investitori i delatnosti koje nisu usklađene sa lokalnom resursnom bazom, pa se ne može ostvariti efekat „prelivanja” – kada jedna nova investicija podstiče razvoj lokalnih malih i srednjih preduzeća, tako što se povezuje sa njima, od njih nabavlja neophodne sirovine i poluproizvode.
Irene Živković kaže da je Zrenjanin grad turizma, kulture i sporta, pa treba raditi na infrastrukturi koja će razvijati ove segmente.
– Racionalno bi bilo investirati u lokacije kao što su Begej, Motel, Tisa i Kulturni centar. Projekat Paraolimpijskog centra u Zrenjaninu velika je prilika i za privredu i za turizam, a naravno i za sport smatra naša sagovornica.
Sa druge strane, dr Molnar smatra da rangiranje projekata od značaja za lokalnu zajednicu i privredu treba realizovati na bazi objektivne, naučno utemeljene metodologije, čime bi se izbegla arbitrarnost i subjektivnost lokalnih vlasti. Time bi se obezbedilo vođenje javne politike na bazi činjenica. A. B. – S. K.
