Čitam naslov u „Politici”, na 1. strani: „Tramp se uzda u doktorku koja veruje u seks sa demonima”. Odgovara mu to što, osim što veruje u demone kao uzročnike raznih bolesti, veruje i u hlorokin kao lek za kovid 19. Ali, to je američki problem u borbi sa koronom, jer ta zemlja nema valjano ni javno obrazovanje, ni javno zdravstvo.
Imamo i mi bogato nasleđe karakondžula, omaja, vampira, vedogonja i alovitih, ali mi se čini da ta kolekcija (još) nije (sasvim) izašla iz ropotarnice u koju su je zajednički pohranili, s jedne strane prosvetiteljstvo, s druge strane zdravorazumski seljački rezon. Doduše, u jednom momentu, devedesetih, izgledalo je da će beli magovi i jogi letači nadvladati. Ali se to ipak nije dogodilo. Imali smo sreće što je Karađorđe za popečitelja prosvete u ustaničku, slobodarsku Srbiju doveo prosvetitelja Dositeja. I sa Vukom smo imali sreće, koji je narodni jezik u knjige uveo, da budu svima razumljive. I što je Miloš zabranjivao progon veštica. I nije dozvolio da se uspostave latifundije i staleško društvo. A posle su Petar i Aleksandar ipak slomili potencijal vojne oligarhije i vojne hunte. I učinili su mogućim ideje širih integracija na Balkanu. Nasledili smo i veliku mrežu javnih škola i zdravstva, i emancipatorski duh, iz vremena socijalizma… Sve su to uporišne tačke u kojima se, više od 200 godina, suzbija uskogrudost, otvaraju vidici, jača misao o javnom interesu i opštem dobru, o značaju knjige, nauke i škole… Da li je to dovoljna osnova za suprotstavljanje novom varvarizmu koji se, na očigled svih nas, širi Planetom?
Ne znam. Ali strepim kad vidim kako ubrzano opada prosek znanja i pismenosti, urušava se važnost obrazovanja (a ne diploma). Hoće li ove generacije koje će, od jeseni, imati po četiri časa dnevno u tri smene i pratiti nastavu preko televizije – moći, a i želeti, da se suprotstave karakondžulama i omajama? Ili će odustati…
