KOJE SU MERE ZAŠTITE OD NASILJA U PORODICI I KO IH MOŽE POKRENUTI

O svemu odlučuje sud u parničnom postupku

U prethodna dva meseca 17 žena potražilo je pravni savet od Zrenjaninskog edukativnog centra (ZEC). Žene najčešće imaju pitanja u vezi sa postupkom za prijavu nasilja u porodici. Zanimalo ih je šta se dešava kada žena prijavi nasilje, kakav je postupak kod izricanja mera, koliko traju, a naročito šta se dešava kada se prekrše. Kod pokretanja tužbe za razvod braka žene je zanimalo šta sve tužba treba da sadrži, u koliko se primeraka podnosi, šta se uz tužbu prilaže. Bilo je i pitanja o vršenju roditeljskog prava, načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem (model viđanja), načinu i visini izdržavanja, ističe Dajana Bajić, konsultantkinja na SOS telefonu u ZEC-u.
Nasilje u porodici se odvija kroz različite vidove fizičkog, psihičkog, seksualnog i ekonomskog zlostavljanja. Može se dogoditi svima, bez obzira na obrazovanje, godine starosti i pol. To je krivično delo i propisano je Porodičnim zakonom.
– Za razliku od krivičnopravne zaštite od nasilja u porodici, u Porodičnom zakonu takođe je propisana zaštita od nasilja, gde se daje širi pojam članova porodice, a propisana je i naročita hitnost postupka. Značajno je istaći da ove mere mogu egzistirati nezavisno od krivičnog gonjena za krivično delo nasilje u porodici, a mogu biti propisane i u slučaju kada nema elemenata krivičnog dela. Sud o ovim merama odlučuje u parničnom postupku koji se vodi paralelno sa krivičnim i traje kraće – objašnjava Dajana Bajić.
Kako kaže, merama se zapravo, učiniocu nasilja privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članom porodice koji trpi nasilje. Svrha mera zaštite je da spreče nastupanja težih posledica po žrtvu nasilja. Naša sagovornica ističe da pomenuti zakon predviđa pet mera zaštite od nasilja u porodici: izadavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće (bez obzira na pravo svojine, odnosno zakupa nepokretnosti); izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću (bez obzira na pravo svojine, odnosno zakupa nepokretnosti); zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti; zabrana pristupa u prostoru oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice i zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice.
Jedna od najvećih zabluda žena jeste da će mere rešiti problem nasilja. Svaka mera, dodaje Bajić, jeste privremenog karaktera i može trajati najduže godinu dana. Međutim, kako kaže, žrtva nasilja može ponoviti zahtev za produženje mere sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih je bila određena. Da bi se problem rešio, neophodno je podneti tužbu.
– Postupak u sporu za zaštitu od nasilja u porodici je hitan, što znači da se prvo ročište zakazuje u roku od osam dana od dana kada je tužba primljena u sud. U ovom postupku javnost je isključena.

Rad SOS telefona podržali su UNDP i Grad Zrenjanin

I. Isakov