Zrenjaninskom SOS telefonu za podršku i pomoć u 2021. obratilo se 66 žena. U slučajevima nasilja kojima su žene izložene i dalje je dominantno psihičko nasilje, u 46 odsto slučajeva, i fizičko (36 odsto ), dok je ekonomsko u porastu, navodi Biljana Damjanov, savetnica na SOS telefonu u Zrenjaninskom edukativnom centru (ZEC). Kako kaže za naš list, iz razgovora sa njima zaključujemo da i dalje postoji veliki broj prepreka zbog kojih žene nasilje ne prijavljuju institucijama.
– Pandemija, koja je ušla u treću godinu, dodatni je razlog neprijavljivanja ili odlaganja prijavljivanja – „dok prođe”. Dugotrajna izloženost nasilju, zastrašivanje, vređanje, omalovažavanje, koje žene trpe godinama dovode i do urušavanja njihovih snaga i nemaju hrabrosti da nasilje prijave – objašnjava naša sagovornica.
Prema njenim rečima, dodatno situaciju otežava nerazumevanje i izostanak podrške porodice i prijatelja.
– Žene vremenom prihvataju život u nasilju, gube volju, mire se sa sudbinom. Svako od nas poznaje bar jednu ženu koja je trpela ili trpi nasilje. Njima treba pružiti podršku i pomoć. Razgovori sa ženama na SOS telefonu su anonimni i vodimo ih, pre svega, sa ciljem osnaživanja njihovog kapaciteta.
Podržavamo ih da nasilje prijave i pružamo im sve neophodne informacije o samom postupku prijavljivanja i radu institucija kako bismo im olakšali donošenje odluke – ističe Biljana Damjanov.
Savetnica na SOS telefonu podseća da se neretko može čuti pitanje, kada žena trpi nasilje u porodici, zašto nije ostavila nasilnika čim ju je prvi put udario? Gledano sa strane, ko nema takvo iskustvo, takav potez deluje veoma jednostavan.
– Međutim, žene u nasilnim partnerskim odnosima imaju nekoliko izbora i svi su teški. Ona može napustiti nasilnika i time rizikovati da izgubi ekonomsku sigurnost za sebe i decu. Osoba koja preživljava nasilje je u najvećoj opasnosti kada napušta nasilnika, jer rizikuje da bude ucenjivana, proganjana, presretana, da joj nasilnik preti, povredi je ili čak ubije – upozorava Damjanov.
Naša sagovornica ističe da žena, ako ostane sa nasilnikom, takođe rizikuje da izgubi samopouzdanje i da ostane u bolnom i ponižavajućem nasilju i da bude ubijena.
– Jedan od glavnih razloga zbog kojeg žena ne napušta nasilnika i ne prijavljuje ga jeste strah (može poticati od pretnji ubistvom, osvetom ili nanošenjem fizičkih povreda njoj, deci ili osobama koje su joj bliske i do kojih joj je stalo). Uzroci mogu biti sramota i krivica koju oseća, emotivna zavisnost, nada da će biti bolje, nepoznavanje svojih prava i nepoverenje u institucije, iscrpljenost i osećanje bespomoćnosti, nedostatak samopoštovanja, ekonomska nesigurnost, nedostatak podrške, izolacija i zbog dece – objašnjava naša sagovornica.
Ona takođe podseća da ženama, koje trpe nasilje, velike prepreke predstavljaju neinformisanost i predrasude. – Žene često osećaju krivicu zbog nasilja koje je prema njima učinjeno zato što društvo govori da su ga isprovocirale, želele ili da su na neki način odgovorne za njega. Ovim se odgovornost za učinjeno nasilje prebacuje sa počinitelja na žrtvu. Najčešće se kaže da je nasilje privatna stvar porodice što nije tačno, jer je nasilje krivično delo – naglašava Biljana Damjanov.
Rad SOS telefona podržali su UNDP i Grad Zrenjanin.
