Ljudi na prostoru Banata su oduvek bili tolerantni! Navedeni zaključak nije rezultat pukog utiska. Pogled u prošlost će potvrditi pomenutu konstataciju. Šta se onda desilo, preko noći, da nam je etnička pripadnost postala tako važna?
Brojni su primeri koji u prvi plan stavljaju nacionalnost aktera, a ne delo koje su (u)činili. Tako se govori o radnicima iz Vijetnama koje je angažovao kineski investitor. Zašto je relevantno odakle su uposlenici?! Da li bi radnici trebalo da imaju veća prava da potiču sa evropskog kontinenta? Istodobno, niko ne kaže da je, u proteklih godinu dana, iz nemačke kompanije u Zrenjaninu mnoštvo Srba i pripadnika manjinskih zajednica ostalo bez posla. Otkud to da u navedenom slučaju nema protesta, pomoći sindikata, krivičnih prijava…
Umesto što prebrojavamo krvna zrnca, možda bi bilo bolje da analiziramo životne procedure sa kojima se svakodnevno suočavamo. Na primer, ukoliko se dete povredi u školi, da li prosvetni radnik poziva roditelja ili pak hitnu pomoć? Ovo pitanje nije tako egzotično, ali je realno. Neretko se očekuje da otac/majka budu transporteri povređenog (vlastitog) deteta do zdravstvene ustanove. To nije normalno, baš kao ni etiketiranje radnika u industrijskoj zoni po boji kože i/ili nacionalnoj pripadnosti.
