Korona ,,sahranila” turizam i ugostiteljstvo

Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Uprkos sve većem broju zaraženih od korona virusa u našoj državi, predsednik Srbije je ocenio da je važno da „ne zatvaramo našu ekonomiju“. Posebnu brigu je izrazio za ugostitelje, iznoseći stav da je „u ovim trenucima svaki dinar potreban ljudima koji rade u ugostiteljstvu, s obzirom da su u ranijim talasima pandemije najmanje radili“. Apelovao je predsednik i na sve članove Kriznog štaba da, ukoliko je moguće, ne donose odluku o zatvaranju ugostiteljskih objekata, kako oni ne bi ostali bez prihoda. Nakon detaljnije analize dostupnih podataka koji se odnose na sektor turizma i ugostiteljstva, može se zaključiti da je predsednik države zaista sa pravom zabrinut.
Pandemija je imala razorne efekte na ugostiteljstvo (ponajviše na restoransku industriju) i povezane delatnosti u Srbiji (pre svega na turizam). Od ukupnog broja preduzeća 7,4% posluje u delatnosti „usluge smeštaja i ishrane“ (hoteli, restorani i kafići). Oblast „usluge smeštaja i ishrane“ učestvuje u kreiranju bruto domaćeg proizvoda (BDP-a) sa oko 1,4%, dok u njoj radi čak 4% od ukupnog broja zaposlenih u našoj zemlji. U pitanju je, dakle, radno intenzivna delatnost u kojoj zaradu ostvaruje oko 87.300 ljudi. Od toga 20% (oko 17.000 ljudi) je u sektoru pružanja smeštajnih usluga (hotelijerstvo), dok preostalih 80% (oko 70.000) radi na pripremanju i posluživanju hrane i pića (restorani i kafići). Prosečna zarada po zaposlenom u ovom sektoru je na nivou od „svega“ 60% republičkog proseka i tokom perioda januar-avgust 2020. godine je iznosila 36.589 dinara.
Uslovi života i rada tokom pandemije za posledicu su imali da se od aprila do juna ove, u odnosu na isti period prošle godine, ostvareni promet u ugostiteljstvu smanji čak za 54,3%! Ukoliko se posmatra prva polovina godine (januar-jun), promet ugostitelja je u 2020. u odnosu na 2019. godinu niži za 26,3%.
Ovome su u značajnoj meri doprineli i pandemijom prouzrokovani loši rezultati u turizmu. Naime, u prvih devet meseci (januar-septembar) u 2020. godini je u poređenju sa istim periodom prethodne godine turističkih dolazaka bilo je manje za 48,3%. Pri tome, broj domaćih turista je smanjen za 22,4%, a stranih čak za 74,8%! Stoga je devizni priliv od pružanja turističkih usluga u prvih osam meseci (januar-avgust), prema podacima Narodne banke Srbije, ove godine niži za više od 250 miliona evra u odnosu na 2019 godinu.
U predstojećem periodu država svakako neće moći da pomaže građanima i privredi na način i u obimu u kojem je to učinila na početku pandemije, tokom proleća 2020. godine, jer za to neće imati novca. Već je potrošeno mnogo i država se dodatno zadužila. Sveobuhvatnih i neselektivnih mera podrške, namenjenih svima – nezavisno od materijalnog položaja i stepena ugroženosti – i nije trebalo da bude u tolikoj meri (setimo se samo nepotrebnog „troška“ od oko 600 miliona evra za isplatu iznosa od po 100 evra svakom punoletnom građaninu).
Sugestija i preporuka kreatorima ekonomske politike je da, ukoliko bude novih mera podrške, one budu selektivne, odnosno da budu namenjene isključivo onima koje je pandemija najviše ugrozila. Ugostitelji nisu krivi što ne mogu da rade u planiranom kapacitetu, zbog redukovanog radnog vremena ili ograničenog broja gostiju u zatvorenom prostoru.