Za Banat sam registrovan 2003. godine, a godinu dana kasnije postao sam pionirski prvak države u singlu. Potom se nižu medalje na domaćim i međunarodnim takmičenjima, mislim da ih imam više od 200 – kaže Radovan
Šarmu fudbala nije odoleo ni Radovan Vlajkov (25) koji je kao dečak počeo da šutira loptu u „Petliću”. Ipak, popularna igra na dva gola ubrzo je izgubila bitku sa kuglanjem, pa se dvanaestogodišnji Radovan preselio na kuglanu Banata. Kako kaže, nije to samo zato što je njegov tata Danilo Vlajkov kuglaš i trener u tom klubu. Šta te je navelo da promeniš sport?
– Trenirao sam fudbal do zime 2002. godine, ali kada je postalo veoma hladno, rešio sam da potražim sport koji se igra u sali. Krenuo sam sa tatom na kuglanu, posmatrao, učio i poželeo da probam. Već 2003. godine registrovan sam za Banat, a godinu dana kasnije postao sam pionirski prvak države u singlu. Potom se nižu medalje na domaćim i međunarodnim takmičenjima, mislim da ih imam više od 200! Kuglanje je postalo moja velika ljubav, nije mi dosadilo, ja i dan danas jedva čekam da odem na kuglanu. Da li ti je, osim talenta i vrednog rada, upravo ljubav pomogla da postigneš vrhunske rezultate?
– Verujem da jeste. Sa istim žarom i voljom treniram i borim se da postignem što bolji rezultat kada nastupam za klub, za reprezentaciju, ili u pojedinačnoj konkurenciji. U kuglanju je važna koncentracija, kao i sposobnost da se trema pretvori u pozitivnu energiju i dokle god to uspevam, mogu da se nadam dobrim rezultatima. A treme ima, naročito na svetskim prvenstvima. Sa juniorskom reprezentacijom Srbije osvojio si tri zlatna odličja na planetarnim šampionatima, a imaš i seniorsko zlato sa prvenstva sveta. Šta je sledeći cilj?
– Najvažnije mi je da Srbija ove godine na prvenstvu sveta odbrani zlato iz 2015. godine, a potom i da moj sadašnji klub osvoji titulu prvaka Srbije. Imam poziv da kuglam za jedan inostrani klub i razmišljam da se i tamo oprobam. Kuglanjem mogu još dugo da se bavim, pa su moje ambicije i da jednoga dana budem najbolji kuglaš sveta. Meta mi je i svetski rekord koji drži Mađar Tamaš Kiš sa 734 oborena čunja. To je veliki rezultat, ali je dostižan. Moj lični rekord je 684 čunja. Koje su reprezentacije najveći konkurenti Srbiji za svetski tron?
– To su Nemačka, Mađarska, Hrvatska. Nemačka, na primer, ima više registrovanih kuglaša nego košarkaša, tamo se mnogo ulaže u kuglanje. U toj zemlji paralelno postoje dve lige – jedna na 120 kugli i staro kuglanje od 200 hitaca. Kuglanje je jedan od najtrofejnijih sportova u Srbiji, pa i u Zrenjaninu. Da li je dovoljno cenjeno?
– Mi smo kuglaška velesila, Vilmoš Zavarko je svetski broj jedan, a Igor Kovačić je broj dva. Ja sam na 26. mestu, a na listi je više od 1.000 kuglaša. Kuglanje nije olimpijski sport i zato je pomalo u senci, mislim da zaslužujemo bolji tretman. Ipak, ne žalim se jer kao zaslužni sportista Srbije imam stipendiju, a i zaposlen sam. Živim u Zrenjaninu, kuglam u Beogradu, a radim u Kikindi kao radnik na naftnom tornju. Imam mnogo obaveza, ali uspevam da se organizujem i da sve postignem.B. MANDIĆ
RIZNICA BOGATA TROFEJIMA
Radovan je tri svetska juniorska zlata osvojio 2010. godine u Rijeci, 2012. u Nemačkoj i 2014. godine u Brnu, kada je bio i drugi u pojedinačnoj konkurenciji. Najvažnija medalja je došla 2015. godine, tada je seniorska reprezentacija Srbije postala prvak sveta (kapiten te selekcije bio je Goran Ostojić,takođe Zrenjaninac). Za Banat je nastupao do 2014. godine, kada je prešao u KK Beograd, koji je sada najjači klub u Srbiji. B. MANDIĆ
