LAJOŠ JENOVAI, PREDSEDNIK MAĐARSKOG KULTURNO-UMETNIČKOG DRUŠTVA „PETEFI”

Okupljamo sve generacije

Više od sedam i po decenija KUD „Petefi” igra izuzetno značajnu ulogu u životu mađarske nacionalne zajednice u našem gradu. Bilo je to prvo mađarsko kultruno udruženje posle Drugog svetskog rata na teritoriji tadašnje Jugoslavije. Osnovano je 1945. godine.
Povodom 75 godina postojanja premijer Viktor Orban uručio im je nagradu „Zoltan Kaloš”. Namenjena je čuvarima i prenosiocima mađarskih kulturnih i nacionalnih vrednosti u dijaspori.
Lajoš Jenovai, predsednik Društva, potvrđuje da je „Petefi” bio i ostao stub ove nacionalne zajednice u našem gradu.
– Zrenjanin je oduvek bio multikulturalna sredina. Jako je važno da narodi koji žive u našem gradu što bolje otkriju kulturu i tradiciju svojih komšija. „Petefi” pruža izuzetnu priliku svima da upoznaju mađarski jezik, folklor i književnost. Mađari zgradu na uglu današnje Petefijeve ulice kod stare pijace doživljavaju kao svoj drugi dom. Možemo da se pohvalimo da smo uvek imali i izuzetnu saradnju sa udruženjima sličnog profila drugih naroda i da smo zajedno gradili mostove, stičući međusobno razumevanje.

Likovni amateri su uvek imali značajno mesto u životu vašeg KUD-a. Na koji način danas opstaju?
– Prvi sekretar „Petefija” bio je Đerđ B. Sabo koji je u to vreme bio jedan od istaknutih likovnih umetnika u Vojvodini. Udruženje Likovnih amatera svoje početke takođe vezuje za slikarsku sekciju „Petefija”. Nešto više od 10 godina umetnici stvaraju u okviru „Art kluba”. Redovno održavaju izložbe i svake godine se organizuje Likovna kolonija „Đerđ B. Sabo” gde se okupljaju amateri stvaraoci iz cele Vojvodine.
Svake druge godine priređujemo i bijenale umetničkih dela malog formata. Manifestacija neretko dobija i međunarodni karakter.

Kroz rad udruženja na poseban način brinete o mladima?
– Uz pomoć Vlade Mađarske i Nacionalnog saveta pre par godina obnovili smo malu salu Udruženja, u kojoj sad radi zabavište. Očekujemo sve mališane koji žele da se kroz igru upoznaju sa mađarskim jezikom, a takođe i one koji već pričaju mađarski da dođu i sadržajno i kvalitetno provedu subotnje prepodne. Osnovci imaju folklornu sekciju, gde se pored plesa upoznaju i sa narodnim dečjim pesmama.
U okviru Udruženja radi i biblioteka, sa bogatim književnim fondom, koja dvaput nedeljno čeka čitaoce. Posebno smo ponosni na sekciju preko koje se neguje izrada narodnih rukotvorina. „Petefi” je uz pomoć Mađarske vlade pre nekoliko godina postao vlasnik jednog minibusa, koji decu sa teritorije Grada vozi u vrtić „Kolibri” gde postoji jedna mešovita grupa na mađarskom jeziku.

Na koji način brinete o spomenicim i drugim materijalnim tekovinama vašeg naroda?
–Uz podršku mađarske Vlade i u sradnji sa nacionalnim savetom prošle godine smo na katoličkom groblju u Zrenjaninu podigli spomen-obeležje vojnim žrtvama Prvog svetskog rata koji su sahranjeni ovde, a njihovi grobovi su više decenija bili neobeleženi.

Amatersko pozorište „Madač” je svoj rad počeo kao sekcija „Petefija”, da bi 1952. godine postalo samostalno. U čemu se ogleda njegov značaj?
– „Madač” ove godine obeležava 70 godina postojanja. Ovaj značajan jubilej želimo da proslavimo u drugoj polovini 2022. Prošle godine su počele probe dve predstave. Očekujemo da uskoro izvedemo premijeru komada „Hipnoza jedne ljubavi” Dušana Kovačevića. Režija je poverena poznatom i iskusnom Valentinu Vencelu. Započeli smo i probe operete „Baronesa Lili”, koju režira Irena Tot.
Godina koju smo ispratili bila je izazovna, ali smo se, koliko je epidemijska situacija dozvoljavala, trudili da gostujemo sa predstavom „Ljubavi predsednika”. Drago nam je što smo posetili više vojvođanskih mesta. Želja nam je da u tom pravcu nastavimo i u 2022.

Šta vam je još u planu?
– Cilj nam je da „Petefi” i dalje bude sinonim za kulturni i društvni život Mađara u Zrenjaninu. Želimo da što više mladih uključimo u rad Udruženja da bismo obezbedili nesmetano funkcionisanje u budućnosti.
Miroslava Malbaški