MAJA KAČARIĆ, RUKOVODITELjKA DEČJEG ODELjENjA ZRENjANINSKE BIBLIOTEKE: Kvalitetan čitalac mora da se neguje
Grad na obalama Begeja pun je brojnih čuda. Jedno od njih traje punih 50 godina. Ime mu je „Pesnička štafeta” i omiljena je manifestacija za decu i mlade. Najstarija je u Banatu, a druga u Srbiji (posle „Zmajevih dečjih igara”). Za dugovečnost zaslužila je „Nagradu Grada Zrenjanina” u 2024. Treba spomenuti i „Čitalačku značku”, ali i brojne programe koje priređuje Gradska narodne biblioteka „Žarko Zrenjanin”.
Dobar deo aktivnosti organizuje Dečje odeljenje na čijem čelu je od 2022. Maja Kačarić (1985). Nakon srednje ETŠ „Jovan Trajković”, završila je 2008. Visoku školu za obrazovanje vaspitača u Vršcu. Dve godine kasnije položila je stučni ispit za bibliotekara. U ovdašnjoj Biblioteci zaposlila se 2018, a prethodno iskustvo sticala je u vršačkoj. Učestvovala je u izradi izložbe i kataloga „Pesnička štafeta – jedinstveno kulturno nasleđe”, kao i projekta „E-Biblioučionica”.
Autorka je stručne monografije „Dnevnik čitalačke značke – 40 godina manifestacije” kao i istoimene postavke. Vodila je projekat renoviranja Dečjeg odeljenja koji je finansirao Pokrajinski sekretarijat. Prošlu godinu završila je zvanjem višeg bibliotekara.
U 2025. „Pesnička štafeta” slavi pola veka postojanja.
– Prva „Štafeta” održana je davne 1975. Voditelj i pokretač bio je pisac Ljubivoje Ršumović. Ništa manje zaslužan je i naš dragi, bivši kolega, bibliotekar Branislav Egić. Ne možemo pričati o „Štafeti” a da ne pomenemo da ju je vodio pune 34 godine. Ima još zaslužnih pojedinaca, kojima smo mi, mlađi, koji smo preuzeli brigu o manifestaciji izuzetno zahvalni. „Štafeta” ima dva jubileja. Lane smo održali 50. S obzirom na to da je prva bila 1975, ove se navršava punih pola veka. To se poklopilo i sa godinom kada naš grad postaje Nacionalna prestonica kulture. Stoga je radost utoliko veća.
U čemu se ogledaju njen značaj i dugovečnost?
– O značaju „Pesničke štafete” najbolje govore nagrade koje je dobila, uključujući i poslednju koja je kruna. Obećavamo da ćemo nastaviti da o njoj brinemo istim entuzijazmom. Jer upravo je to reč koja najbolje opisuje kreativne ljude koji su tokom trajanja manifestacije često nedostatak materijalnih sredstava nadoknađivali upravo tom svojom osobinom. „Štafeta” sada ima zasluženi staž i finansira se iz tri nivoa vlasti: Ministarstva, Pokrajinskog sekretarijata i najvećim delom iz budžeta Grada.
Međutim, nije uvek bilo tako. Bilo je teških godina, kada je samo entuzijazam održavao dugovečnost. Moram da istaknem da nam je već više od decenije sponzor nagrada „Telekom”. Tu su i sve veće izdavačke kuće u Srbiji.
Kada je o književnom značaju reč, „Štafetu” prati i publikacija koja se objavljuje u okviru izdavačke delatnosti Biblioteke. Na taj način je književnost za decu do sada bogatija za 47 naslova. Za dugovečnost i funkcionalnost manifestacije zaduženo je i mnogo ljudi. Čitav tim mesecima vredno radi da bi se za 10 radnih dana održalo čak 60 književnih susreta!
Šta čitaju mališani?
– Veoma je interesantno pratiti afinitete današnje dece. Poslednjih godina predškolci su najviše zainteresovani za knjige o dinosaurusima, svemiru i ljudskom telu. Mislim da su to tri najzastupljenije teme trenutno. Priče o princezama i prevoznim sredstvima, takođe, imaju svoje male obožavaoce. Primetno je i interesovanje najmlađih za stripove kao žanr. Marvelovi junaci, Mange i „Dogmen” su veoma traženi.
Deca sve više odrastaju uz mobilne telefone, društvene mreže i digitalne tehnologije koje im roditelji sve više ,,nude”. Kako im uopšte približiti knjigu, obrazovanje, nauku?
– Deca su po prirodi radoznala bića. Ukoliko im odrasli predstave knjigu na interesantan način, lako se probudi interesovanje za nju. Sa druge strane, svedoci smo da mališani imaju sve veća očekivanja kako knjiga treba da izgleda. Obične, tradicionalne ilustracije često nisu dovoljno stimulativne. Zato dobar i kvalitetan čitalac mora da se neguje. Ne stvara se sam. U tom procesu učestvuju roditelji, učitelji, nastavnici i mi, bibliotekari. Neophodan je stalni podsticaj. Kroz radionice i organizovane dolaske u biblioteku deca zavole prostor, vežu se za zaposlene.
Na našem odeljenju sa najmlađima čitamo, igramo se. Sa starijima pravimo kvizove i spajamo književnost sa novim tehnologijama, povezujemo enciklopedijske činjenice sa školskim gradivom. Posao stvaranja istinskog ljubitelja književnosti nije lak, ali je interesantan. Uz decu i mi ostajemo mlađi i motivisani za rad. Nove tehnologije mogu da budu i jesu korisne. Samo treba naći način da ih iskoristimo pametano.
Kakva je stvaralačka i izdavačka delatnost domaćih autora?
– Gledam je kao unapređenje i krunu bibliotečko-informacione delatnosti. U delu književnosti za decu, istaći ću da Biblioteka neguje lep odnos sa zavičajnim piscima. Najpriznatiji među njima bili su i voditelji „Štafete”: Stojanka Grozdanov Davidović, Blagoje Jovanov Boba, Radivoj i Uglješa Šajtinac.
Pohvaliću se i da je na inicijativu Dečjeg odeljenja osnovana nova edicija slikovnica „Priče našeg zavičaja” koju uređujem. U njoj bibliotekari pišu priče za decu o lepotama i čudima svog zavičaja. Kako bi bila potpuno zaokružena, ilustruje ih naš sugrađanin i saradnik, Mladen Anđelković.
Miroslava Malbaški