Posle nekoliko dana pivske fešte, početak nedelje obeležio je protest poljoprivrednika koji su traktorima stigli pred gradsku kuću, tražeći da se zbog suše proglasi elementarna nepogoda… U prodavnicama cene nastavljaju da divljaju. Đaci se polako pripremaju za školu, a gradska vlast je najavila da će svi prvačići dobiti besplatne udžbenike.
A „Dani piva”… Ništa, prošli su, uz poznate priče – manifestacija posvećena tečnom hlebu u gradu koji je izgubio fabriku piva sa dugogodišnjom tradicijom od koje su ostale ruševine, u gradu koji skoro dve decenije nema ispravnu vodu za piće… I mnogo toga još. Ali, „Dani piva” su jedna od retkih prigoda kada nekoliko dana centar grada vrvi od posetilaca, kada se toliko toga događa, na više mesta, sa programima i za najmlađe, mlade i za starije i najstarije… Kada, posle dugo vremena, sretnete drage ljude. U gradu koji uveče, pod dekorativnim osvetljenjem, liči na bajku. Druga je priča po danu, kada vidite koliko je oronuo…
Ne mogu da kažem mnogo o „Danima piva”. Nisam bila na svim događajima. I svako, kada se slegnu utisci, ima svoje mišljenje, a birao je programe po svom ukusu. Mene interesuje da li će manfestacija, kada se svedu račun, biti u plusu ili u minusu. Ili će biti „pozitivna nula”. I koliko nas je koštao svaki od izvođača i programi…
Bila sam i na koncertu Amire Medunjnin sa Zrenjaninskom filharmonijom. Pesme – od Tome Zdravkovića, Silvane, sevdalinki, Jadranke Stojaković… Sve smo mogli mi… Sa umetnicom, koja je plenila glasom i dostojanstvenim ponašanjem na sceni, pevala je i publika. Sugrađanka sa kojom sam podelila deo klupe kod teatra, takođe je pevala. Ima divan glas…
Svako je mogao da na „Danima piva” nađe svoje mesto. Kada sam krenula ka Žitnom trgu, u onoj vrevi, začula sam violinu. Pesma koju davno nisam čula, „Biljana platno beleše”, potom „Makedonsko devojče”. Ugledala sam na platou devojku u narodnoj nošnji, sa violinom. Svirala je i druge, odabrane, kompozicije. Ispred nje je bila kutija, delom prekrivena belim platnom. Posetioci su zastajali, slušali je, stavljali novac u kutiju, a ona se skromno zahvaljivala. Potom su odlazili kuda su namerili, a pratio ih je nežni zvuk violine…
