Korak po korak do željenog cilja – đaci generacije Kristijan i Milan
Kod njih je drugačije nego u drugim školama. Drugačije po načinu na koji stiču znanja i veštine, ali isto po radoznalosti i težnji da savladaju put ka novom, nepoznatom, a korisnom u svakodnevnom životu. Kod njih je drugačije i po posvećenosti koju im pružaju njihovi pedagozi. Ali, isto po zahvalnosti za njihov trud i povezanosti i kada završe školovanje.
Oni su učenici Osnovne i srednje škole (OSŠ)„9. maj” u Zrenjaninu. I ispraćaj generacije pun je različitih emocija, ali i jedinstven za svako odeljenje kao i sve njih.
– Svaki put kada počnem da pišem tekst kojim ću vas pozdraviti, shvatam da u tim trenucima ne može da se kaže ništa novo – rekla je direktorka SOŠ „9. maj” Snežana Vukić, zahvalivši se učenicima i njihovim roditeljima što su uveličali veče, proteklog petka, 18. juna.
Sve dobro neka ostane
– Ali, znate, reči odlaze…. a naše emocije ostaju. Dragi maturanti, došli ste nam kao vesela, pomalo nesigurna, uplašena deca, otvorenog srca, a danas ste mladi ljudi puni energije i očekivanja. Zajedeno sa svojim nastavnicima i profesorima ste se borili da završite sve zadatke, prolazili ste lepe, srećne trenutke, ali i one druge, manje lepe. Vaši nastavnici su bili uvek tu za vas, delili su sa vama i smeh i suze. Radovali se svakom vašem uspehu, bili su tu da vas ohrabre, uteše, posavetuju, razgovaraju sa vama kad god je to bilo potrebno.
I savet njihove brižne direktorke koji genracije đaka ne zaboravljaju: „Draga deco, naučili ste da život nije jednostavan, ali ne dozvolite da vas to obeshrabri. Neka u vama ostane sve ono dobro što su vam dali vaši roditelji i vaši nastavnici. Verujte u sebe”.
Najbolji i najomiljeniji učenik generacije u Srednjoj školi je Kristijan Domenik, učenik trećeg dva odeljenja. Milan Otašević je učenik generacije u Osnovnoj školi – izdvojeno odeljenje u Stajićevu.
Reči direktorke nakon proglašenja đaka generacije je zaustavio jak aplauz, a emocije ispunjavaju prostrano dvorište Škole…
– Kada čujete ovakav aplauz, znate da ste sve uradili kako treba i da ove nagrade odlaze u prave ruke. Draga deco, u ime svojih kolega, vaših nastavnika, i u svoje ime, želim vam svu sreću ovog sveta.
Kristijan Domenik nonšalantno prima nagradu, pun samopuzdanja se vraća među svoje drugare i odmah rado pristaje na razgovor.
– Veliko mi je zadovoljstvo što sam učenik genrecaije – kaže Kristijan za „Zrenjanin”. – Meni je zadovoljstvo i da učim iako nisam štreber. Nisam odustao ni kada je nastava bila onlajn, onda sam mogao i da radim i da učim. U kući uvek ima nešto da se radi, tada sam najviše drva iscepao. Pre podne sam danas od rane zore brao višnje, zaradio sam 2.000 dinara, 200 dinara na sat – kaže Kristijan koji je treće dete u porodici Domenik. Ima mamu, brata (14), sestru (2), i baku. Njegova starija sestra se udala ima svoju porodicu.
– Škola je gotova, praksu sam radio u SIT-u, a sa ujakom sam se dogovorio da napravim pasoš i odem kod njega u Nemačku, u Karlsrue, da mi nađe posao. Ne bojim se rada, a i mojima ću pomoći – kaže ovaj vredni momak.
Milan Otašević je bojažljiv, ali se, tokom razgovora, otvara…
– Moja mama Mladena se najviše raduje – iskren je Milan. – Ona je došla sa mnom. Volim školu i volim da učim. Uvek prvo uradim zadatak. To mi je prvo kada dođem iz škole. Imam brata koji ide u četvrti razred, sestru, u petom i još jednog starijeg brata. Na jesen ću u Srednju školu, nastavnici su dobri – dodaje Milan Otašević.
Kako kaže Maja Veličković, njegova razredna, Milan je dete koje voli Školu, redovno dolazi na nastavu, miran je i povučen, ali spreman da pomogne i ima smisla za humor, samo kada je u društvu poznatih. Maja ne zaboravlja da nam naglasi kako ga svi u selu vole. Druženje uz ples i zakusku
Nastavnik Darko Jonjev je, kao i svake godine, bio uspešan voditelj, koji je predstavio učenike iz pojedinih odeljenja, onako kako ih vide razredne starešine. Neki od njih su to sami učinili, na originalan način, uz dozu humora i poštovanje ličnosti učenika.
Bilo je i slaniša i slatkiša, različitih vrsta sokova i osvežavajućih napitaka. Ali, kao da je svima bio važnije druženje… Jedni su odmah zaigrali, drugi su sačekali neki svoj trenutrak raspoloženja, a bilo je i onih koji više vole da uživaju u zvucima nego u igri.
Sponzori su pritekli u pomoć, frizerka Tanja i šminkerka Slađana, dok se kolega Miloš, koji ništa ne prepušta slučaju i trudi se sve da usreći, pobrinuo za toalete maturantkinja. Restoran „Bečkerek” je pripremio ukusnu večeru, dok je Poslastičarnica „Mon cheri” zasladila veče desertom.
