Možda su i vas zvali telefonom, nudeći vam da kupite neki proizvod koji prosto morate imati? Zazvoni telefon u stanu, oslove vas po imenu i ubeđuju kako, eto, imate jedinstvenu priliku da, po promotivnim cenama, nabavite nešto „izuzetno”. Remete vašu privatnost, uznemiravaju vas u sopstvenom domu, ne možete da ih se otarasite, takva navalencija i bezobrazluk, kako se usuđuju!? Evo, ovako.U pitanju je, na primer, vrlo renomirani proizvođač, svetski poznato ime, na našem tržištu traže „menadžere prodaje na terenu”. Zainteresovani su da uposle dosta ljudi, kao ozbiljan poslodavac ta je firma učestvovala i na jednom od poslednjih sajmova zapošljavanja u Beogradu. Zadatak menadžera prodaje, jeste da organizuje prezentaciju, recimo, medicinske lampe iz njihovog asortimana, koja uklanja bol sa ozračenog mesta na telu. Ako ste zainteresovani za posao (ko na sajmu zapošljavanja nije zainteresovan za posao), javite se, radićete „na procenat”. Ako nemate sopstvenu listu potencijalnih kupaca, firma vam ih obezbeđuje! Ali, za svako prosleđeno ime, vi firmi uplatite 1,5 evra. Sad – možda to jesu neki lovarni klijenti, koji čekaju da im objasnite kako im je lampa zaista neophodna, a možda je vaš nadređeni, „viši menadžer prodaje”, samo posetio neki starački dom i apelovao na stanare da odvoje po pola sata za lepo druženje i zanimljivu prezentaciju. Devojka čije iskustvo vam prenosim, radila je neko vreme, dok je studirala na Filološkom fakultetu, kao „menadžer prodaje na terenu” i nije, naravno, imala listu „svojih” potencijalnih klijenata. Kad joj je dosadilo da plaća da bi radila (plaća za svako ime, a lampu proda tek po koju), počela je da zove redom, iz telefonskog imenika…
U međuvremenu je diplomirala (na katedri za švedski jezik), i više ne radi kao menadžer prodaje na terenu. Uspela je, kaže, da nađe mnogo bolji posao, sad radi kao kelnerica… Ljiljana Bailović
