Šta nam govore međunarodne liste
Predstavnici vlasti nedavno su se pohvalili rezultatima fiskalne konsolidacije i ekonomskih reformi. Izražena su i očekivanja da će Srbija napredovati na rang listi godišnje publikacije „Doing Business Report” koju objavljuje Svetska banka (od ukupno 189 zemalja prethodne godine bili smo na 91 mestu – što se ne može oceniti kao dobra pozicija).„Doing Business Report” je izveštaj o lakoći poslovanja koji od 2005. godine priprema i objavljuje Svetska banka, a na osnovu analize regulative i informacija o kvalitetu poslovnog ambijenta dobijenih na bazi anketnih upitnika (anketiraju se predstavnici privrede). Važno je primetiti i to da su ovom analizom obuhvaćeni samo glavni gradovi, pa iako je na neki način omogućeno poređenje kvaliteta poslovnog okruženja između država (tačnije između prestonica), na unutrašnjem planu ovaj pokazatelj ne mora biti toliko reprezentativan.
Rangiranje pojedinačnih država na pomenutoj listi Svetske banke investitorima može poslužiti prilikom donošenja odluka o tome gde da lociraju svoje poslovanje. Kreatorima ekonomske politike (vladi, političarima) ovaj rang kazuje ponešto o tome kakav je regulatorni okvir za poslovanje u zemlji i u kojim oblastima treba sprovoditi odgovarajuće reforme sa ciljem da se unapredi ambijent za poslovanje i nova ulaganja.
Problem sa svakim rangiranjem je to što ono pruža relativnu, a ne apsolutnu sliku. Do napredovanja neke države na rang listi može doći ne zbog toga što su poboljšani neki parametri u zemlji, već zbog toga što se situacija pogoršala u drugim državama.
Korisno bi bilo da se iz godine u godinu izračunava i prati odstupanje (udaljenost) Srbije od prosečne vrednosti indeksa za sve države, zatim od države sa najnižim, kao i od države sa najvišim indeksom.
Za kreatore ekonomske politike koji su suštinski posvećeni reformama i unapređenju poslovnog okruženja mnogo je važnije da „izolovano” posmatraju vrednost ukupnog indeksa za našu zemlju tokom vremena, kao i dinamiku/promenu vrednosti pokazatelja za svaku od navedenih dimenzija (ugovori, struja, vlasništvo, plaćanje poreza…). Moglo bi se tvrditi da bolji poslovni ambijent postoji samo u situaciji kada se vrednosti individualnih indeksa i ukupnog indeksa tokom vremena poboljšavaju, nezavisno od pozicije zemlje na rang listi.
Pozicija na rang listi je samo posledica i ne govori puno o situaciji u zemlji, već samo o tome kakva je situacija u poređenju sa drugim državama.
Pored toga, uvek bi trebalo da se razmatra i pozicija Srbije u poređenju sa državama iz nekadašnjeg jugoslovenskog okruženja, Slovenijom, Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom i Crnom Gorom, kao i sa drugim državama iz neposrednog okruženja (jugoistočna Evropa), budući da su to zemlje koje su direktni konkurenti za investicije. dr Dejan Molnar docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
