O izgledu grada danas najviše odlučuju investitori, kao finansijski najmoćniji akter. Oni najpre jure za kvadratima i profitom. Sa druge strane, urbanisti iz javnih ustanova donose planove razvoja grada, u skladu sa vizijom (ako je imaju) o potrebama zajednice. U svoje naume moraju da ubede nalogodavce (Grad), što nije lako. Najmanje učešća u urbanističkom planiranju imaju građani, revoltirani postojećom infrastrukturom i uzurpiranjem javnog prostora. Zbog toga često s nepoverenjem gledaju na građevinske promene. Do sada o ovim temama nije bilo ozbiljnih polemika u stručnoj i široj javnosti. Promene nagoveštava zrenjaninsko Društvo arhitekata.
– Pojavilo se nezadovoljstvo među arhitektama koje je rezultiralo željom za aktivnijim učestvovanjem u procesu oblikovanja grada. Želimo da ukažemo na postojeće nedostatke, kao i da predložimo moguća rešenja – poručuje Milica Kovač, potpredsednica Društva, koje postoji od 1998. godine. Ko danas planira razvoj Zrenjanina?
– Urbanizam podrazumeva uređenje grada tako da se zadovolje funkcionalne, praktične i estetske potrebe stanovnika. Ova disciplina je skup mnogih uticaja, završno sa ekonomskim i političkim, jer treba neko i da realizuje zamisli urbanista. Oni moraju imati viziju razvoja u skladu sa navedenim faktorima, a vizija u Zrenjaninu ne postoji. Kao da su se urbanisti umorili od ubeđivanja nadležnih u to koje su stvarne potrebe razvoja, pa često pokleknu pod pritiscima. Dobrobit imaju najčešće samo investitori. Bitni su jedino kvadrati, a gubi se humani aspekt stanovanja.
Ako je na parceli neophodno minimum 20% zelenila, investitor se neće truditi da pruži više. Takođe, zarad više stanova u zgradi smanjuju se prateći sadržaji, pa onda izostaju predsoblje, ostava, garderober… Investitori neretko stanove smeštaju i u suterene ispred parkinga. Pored toga, problem je i nedostatak javnih prostora poput parkova. Međutim, grad koji treba da obezbedi sredstva, to ne prepoznaje. Nije ekonomski isplativo, pa nikome nije ni zanimljivo. Jasno je da je konačno rešenje sprega struke i politike. Kažete da je Zrenjanin žrtva višedecenijskih pogrešnih odluka koje su ostale nerešene?
– Da, u pitanju su: magistrala koja već 50 godina nema svoju „formu”, nesređena jezera i podzemni prolaz na Trgu Zorana Đinđića, zanemaren prostor stare pijace… Rešenja se ni ne naziru, donese se uredbe koje samo „kozmetički” koriguju greške. Na to se gomilaju novi problemi, poput otežanog parkiranja u centru i u delovima grada gde se gustina naseljenosti rapidno povećava izgradnjom zgrada. Takođe, loše su međusobne veze pojedinih gradskih naselja. Pored svega, pitanje je ima li smisla pričati o neiskorišćenim potencijalima, recimo, reci kojoj je grad okrenuo leđa. Uređenje pristaništa je među retkim svetlim primerima kako bi mogao da izgleda prostor uz obalu. Mešaju se porodične kuće i višespratnice – imamo li „invaziju” na zaokružene celine u gradskim četvrtima?
– U Zrenjaninu je najzastupljenije porodično stanovanje. Ne očekuje se veliki porast stanovnika, ali je sve veće interesovanje za stanove. Kako nije predviđeno širenje gradova po obodima, menjaju se postojeća naselja.
Međutim, problem je to što se kod mešovite gradnje dozvoljava da se unutar blokova porodičnog stanovanja zidaju zgrade. Dakle, bitno je opredeliti se za jedan od ova dva vida stanovanja i urbanističkim parametrima propisati način razvoja i oblikovanja tog dela grada. Utisak je da se građani ništa ne pitaju, da im pored kuće može nići zgrada ili benzinska pumpa. Postoje javni uvid, rasprava itd, kako ocenjujete učešće javnosti u sprovođenju urbanističke politike?
– Smatram da bi prvenstveno stručnjaci morali više da se uključe. Međutim, to zahteva puno vremena, znanja i posvećenosti. Postoje primeri da su neki projekti zbog nedostataka na javnim uvidima, učešćem pojedinaca, oboreni. To je put kojim planira da ide Društvo arhitekata. Učešće nestručne javnosti jeste osetljiva tema, jer, kako kaže poslovica: „Još se nije rodio onaj koji je svima ugodio”.
U redu je sprovoditi ankete među građanima, ali konačna odluka treba da bude isključivo na struci.
