Mrlje koje ostaju
Piše: MILENA BEČEJAC
Kada je pre nekoliko meseci, u akciji „Cifa”, „umiven” spomenik kralju Petru na glavnom gradskom trgu, razgovarala sam sa vajarem Slobodanom Banetom Savićem. Uvaženi umetnik mi je rekao da su postament i sam spomenik urađeni od kvalitetnog materijala, ali da svako pranje i čišćenje spomenika mora da se uradi pod budnim okom stručnjaka. Pitala sam ga da li mrlje koje ostaju na pločama na trgovima, glavnoj ulici, pešačkim stazama mogu da se „skinu”, rekao je da ne postoji mrlja koja ne može da ukloni.
Posle ove akcije, bilo je i pitanja šta sa drugim spomenicima. Recimo, takođe u centru, spomenik Žarku Zrenjaninu može biti i da je pran, ali deluje, što bi rekao jedan naš pratilac na fejsbuku, baš glibavo.
U prošlom broju naših novina, uz tekst o prodaji alkohola maloletnicima, objavljena je i fotografija. Razbacane limenke, a u sredini postolje biste koje više nema. I samo postolje je ispisano. Na nesreću svih nas koji volimo ovaj grad, Zavoda za zaštitu spomenika, i drugih institucija, to nije usamljen slučaj. Mnogo je bista koje su „obezglavljene”, i to se radi već godinama. Muka je to jer ni one ranije, niti ove sadašnje komunalne policajce ili koga već, kao da nije briga što su uništene biste u Aleji velikana u Karađorđevom parku. I ne samo tu.
Prema ranijim podacima policijske uprave Zrenjanin, dosad su više puta oštećivane biste znamenitih građana, počinioci su pre ili kasnije pronalaženi, obično prilikom preprodaje biste kao sekundarne sirovine. Ipak, krađe se nastavljaju, parkovi su slabo osvetljeni (šta je sa rekonstrukcijom „Plankerta”?).
Osim krađa bista, poslednjih godina česta su oštećenja postamenata i to grafitima ispisanim autolakom. Da, kako tvrdi vajar Savić, to se može očistiti. Samo, čišćenje prilično košta… Tako, i da se uklone mrlje sa trga, očisti glavna ulica od zalepljenih žvakaćih guma, sačuvaju biste velikana, ostaje ipak nešto što se ne može očistiti. A to je, savest onih koji to čine i onih koji to ne sprečavaju.