Prvi Internacionalni festival stendap (stand up) komedije „Dva dana smeha” održan je sredinom septembra u bašti Hotela „Vojvodina”. Učestvovali su poznati komičari iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Španije. Idejni tvorac i voditelj programa bio je naš sugrađanin Srđan Slijepčević, poznatiji kao Padre. Obe festivalske večeri bile su rasprodate. Zrenjaninci su pokazali da su željni dobrog provoda, kvalitetnog sadržaja i smeha. Ovacijama su nagradili svakog učesnika. Bašta je na trenutak podsetila na sedamdesete godine prošlog veka kada je to, sad već starijim žiteljima, bilo omiljeno mesto za izlazak. Srđan je postigao cilj – razveselio je grad i svi su mu zahvalni na tome. Da li smatraš da je festival nadmašio očekivanja publike? Šta je bilo najteže u organizacionom smislu?
– Definitivno! Pre svega, premašio je očekivanja svih nas koji smo učestvovali u organizaciji. Svi koji su bili na događaju još uvek sležu utiske i pričaju o tome. Mislim da to dovoljno govori da su posetioci bili zadovoljni. Što se organizacije tiče, svaki segment je zahtevan na svoj način. Od odabira komičara, do marketinga, prostora… Sreća je bila što su svi ljudi, koji su bili uključeni u ovo, radili isključivo svoj posao. To je mnogo olakšalo ceo proces.
Skoro deceniju aktivno priređuješ stendap večeri u našem gradu. Pre osam godina organizovao si sličan festival. Šta se promenilo od tada?
– Prvobitan plan i ideja bili su da se sugrađanima približi ovaj vid komedije. Hteo sam da „nateraju” sebe da izađu iz kuće i da dođu da se smeju. Početak je bio pretežak. Posle svih ovih godina, mogu da kažem da je misija uspešno završena. Zahvalio bih se svakom klubu, u kojem smo održavali nastupe, na razumevanju i želji da pomognu da se stigne do istog cilja gde smo sada.
Teške životne teme, crni humor, muško-ženski odnosi najbolje prolaze kod publike. Da li si uspeo da nađeš „žicu” našim sugrađanima?
– U Zrenjaninu, kao i u ostalim gradovima, najviše se reaguje na priče u kojima ljudi mogu da se poistovete. Muško-ženski odnosi su uvek neiscrpni, kao i aktuelnosti. Neprestano se mora raditi na materijalu, usavršavati ga, dobro plasirati svaku foru. Komičar može da ima najbolji fazon ikada napisan, ali ako ga ne iznese kako treba, džaba sve.
Imaš li osećaj da su danas osetljiviji na određene teme nego ranije?
– Nisam siguran da je tako. Stendap komedija je doživela ozbiljnu ekspanziju proteklih godina, pa je i publika pomerila svoje granice. Postoji sve više razgovora sa njom. Neretke su prozivke.
Šta bi voleo da publika „ponese sa sobom” nakon tvog nastupa, osim smeha?
– Na prvom mestu osmeh i dobro raspoloženje. Koliko god nešto bilo smešno ili zabavno, skoro uvek ima neko dublje značenje, dovoljno da pomogne čoveku da se zamisli i razmisli. Teme su raznovrsne, pa sigurno postoji i neka koja im zagolica maštu.
Da li postoji neki veliki uspeh ili izazov koji te je promenio kao izvođača?
– Godine i godine upornosti… Ja sam se dugo tražio u ovom žanru, možda i duže nego većina. Možda je baš to trebalo da se desi kako bih shvatio ko sam na bini i šta želim da podelim sa ljudima. Nije lako „ogoliti” se i pričati sat i po. Posle svih muka, to je donelo rezultate. Svaki poziv na nastup je uspeh. To znači da si primećen, da te ljudi prate i da im se dopada to što radiš. Takođe, uspehom smatram to što sam prvi zrenjaninski komičar zbog kojeg je stendap došao do našeg grada i traje još uvek.
Tvoj nastup je tvoja lična ekspresija. Beležiš li svakodnevne situacije ili pišeš u naletima inspiracije? Šta te najviše nasmeje?
– Naravno da beležim. Pogotovo sada kad sam se ostvario i kao roditelj. Svakodnevne situacije donesu nekad celu foru, nekad samo ideju o kojoj treba da se razmišlja, na kojoj možda može da se radi. Nije baš svaka teza koja se zapiše već rešena fora. Na tome mora temeljno da se radi. Najviše me nasmeje ljudska površnost, da ne kažem glupost, odnosno reakcija na „prvu loptu”.
Kada smo pre devet godina pripremali intervju za „Zrenjanin”, rekao si da aktivno radiš na tome da osnuješ komedi klub. Šta se dešava na tom planu? O čemu sada maštaš?
– Nisu se promenile želje od tada. I dalje tražim, pratim, gledam gde bi to moglo da se napravi u našem gradu. Imam dovoljno iskustva u ovom poslu, dovoljno pređenih kilometara i nastupa da znam šta je potrebno komičarima. Takođe, bio sam i sa druge strane (ugostiteljske). Nadam se da će doći do toga možda čak i u bliskoj budućnosti. Do tada, za Zrenjanince se i dalje prave večeri stendap komedije. Festival će se održati i sledeće godine. Već postoje neka imena koja su potvrdila dolazak, tako da mogu da kažem da će biti još propraćenije. Dozvolite sebi da ta dva sata ne mislite o problemima, izađite iz zone komfora i učinite sebi uslugu. Pamtićete to sigurno.
