Beba sisa iz tri razloga – zato što je gladna, zato što je žedna i zato što želi blizinu majke – rekla je polaznicama Škole za pripremu trudnica u Domu zdravlja „Dr Boško Vrebalov” Biljana Šari, glavna sestra u Dečjem dispanzeru. Ova obuka postoji već pet godina, a čas koji smo posetili bio je posvećen dojenju.
Sa budućim majkama u Dispanzeru za žene razgovarale su predavačice – sestre iz službi patronaže i ginekologije, kao i nekadašnje polaznice ove škole. Čas je prespavao mali Aleksa, čija je mama Biljana Tapavički ohrabrila trudnice da svoju decu doje i u javnosti.
POGODNOSTI DOJENJA ZA DETE I MAJKU
Biljana Šari podsetila je da majčino mleko sadrži sve hranljive materije, sem vitamina D i gvožđa, naglasivši značaj onih zaštitnih.
– Sisanjem dete u prvim mesecima života stiče pasivni imunitet. Takođe, majčino mleko je bogato imunoglobulinima koji se priljubljuju na zidove creva bebe i prave barijeru od infekcija mikroorganizama. Isto tako sastav mleka prati stadijum razvoja organa za varenje bebe, tako da se majčino mleko izuzetno lako vari. Ono je na optimalnoj temperaturi i uvek spremno. Konačno, dojenjem se jača emotivna veza majke i deteta, koja će bebi u prvim mesecima života dati sigurnost – objasnila je Biljana Šari.
Ovakav način ishrane novorođenčadi bitan je i zbog zdravlja žena, rekla je polaznicama Škole za trudnice sestra Zdenka Pandurov.
– Procesom dojenja stvara se hormon oksitocin koji pomaže da se materica posle porođaja brže skuplja. Dojenjem se pospešuje i metabolizam kalcijuma, tako da je manji procenat žena koje su dojile a koje su kasnije obolevale od osteporoze. Takođe, dojenje pomaže pri vraćanju pređašnje linije jer podstiče topljenje masnih naslaga. To je i najekonomičniji način ishrane beba, a nema ni pranja flašica, proveravanja da li su dobro isprane, da li su sterilne – kaže Zdenka Pandurov.
Posle predavanja su buduće majke imale pitanja za nekadašnje polaznice Škole. Zanimalo ih je kakav su tretman imale u porodilištu, a odgovor je glasio da su dobile svu pomoć od babica, ali su priznale da su i same čule za žalbe drugih žena koje nisu bile zadovoljne brigom tokom i posle porođaja. Takođe, objasnile su kako su bile zabrinute zbog dojenja, te su sebi stvarale pritisak, ali je, prema njihovim rečima, sve ubrzo došlo na svoje.
– Kada sam se prvi put porodila, mislila sam da nema mleka ali onda su mi sestre pokazale da ima, jer ništa nisam dobro radila. Prvog sina sam dojila dve godine, a osam meseci je samo sisao. Bila sam spremna da dojim oba deteta istovremeno, pošto sam u međuvremenu ponovo ostala trudna, međutim zbog bolova u grudima morala sam da odbijem starijeg sina, što mi je teško palo – kazala je Biljana Tapavički Pavlov.
POSTALI KAO RAZRED
Kako se moglo primetiti, „trudničko” iskustvo zbližilo je polaznice Škole, a sestra Zdenka Pandurov potvrđuje da su postali kao razred.
– Sve imaju iste probleme, tako da nema stida šta će ko koga da pita. Kada zatvorimo vrata, možemo da pričamo o svemu. Funkcionišemo prijateljski, razmenile smo brojeve telefona, a povezani smo i sa servisom „Halo beba”, tako da trudnice imaju podršku tokom 24 časa. Ostajemo u kontaktu i posle porođaja – kazala je Pandurov.
Kako objašnjava, Škola za pripremu trudnica postoji od 2013. godine. Grupe se formiraju prema starosti trudnoće i uglavnom se počinje od 26. nedelje. Škola ima 20 časova, koji se dva puta nedeljno održavaju na prvom spratu Dispanzera za žene.
– Koleginica i ja sa ginekologije držimo pripremu trudnica za bezbolan porođaj i časove o ginekološkim problemima koje žena ima posle porođaja, a sestre iz patronaže edukuju o nezi deteta, dojenju, obradi pupka. Buduće mame imaju jako mnogo pitanja, na primer, kako da ne dođe do neželjene trudnoće odmah posle porođaja, tu su i psihološki problemi. Trudimo se da odgovorimo na sve, ako ne znamo, proverićemo – kaže Zdenka Pandurov.
PODRŠKU DOJENJU DA PRUŽA CELO DRUŠTVO
U julu je Vlada donela Uredbu o Nacionalnom programu podrške dojenju, porodičnoj i razvojnoj nezi novorođenčeta, u kojoj je zaključeno da se manje od 13 odsto beba u prvih šest meseci života hrani isključivo majčinim mlekom. Uzrok tome je kompleksan – nema podrške i obuke, često je i loše stanje u porodilištima, a neke žene ne žele da doje i ističu da je to stvar njihovog izbora.
– Najčešći razlozi zašto majke ne doje uglavnom potiču od zdravstvenih problema, zatim od stresnih situacija kada mleko naglo prestane da se produkuje. Tu je i strah žena da nemaju dovoljno mleka za bebin razvoj, a neke porodilje moraju da rade i nisu u mogućnosti da nastave sa dojenjem – kažu u Školi za pripremu trudnica.
Da je podrška dojenju stvar sistema i društva, zaključak je i pomenutog Programa, koji između ostalog, predviđa edukaciju zdravstvenih radnika, kao i „zaštitu” od reklamiranja mlečnih formula.
U Nacionalnom programu takođe se navodi da je za trudnice korisno da pohađaju škole pripreme za porođaj. U poslednje dve godine to je činilo tek 14 odsto žena, a ovakvi programi dostupni su u 30 domova zdravlja u Srbiji.
PORODILIŠTIMA JEDVA „VRLO DOBAR”
Prema anketi o stanju u porodilištima u Srbiji portala „Bebac”, u kojoj je 2016. godine učestvovalo blizu 10.000 žena, najviše je zamerki bilo na stanje u sobama i objektu, na nedovoljan broj osoblja, na nedostupnost epiduralne anestezije, a takođe i na podršku oko dojenja i nege bebe. Rezultati su pokazali da čak 43 odsto mama izađe iz porodilišta, a da nije u potpunosti savladalo dojenje. Porodilište u zrenjaninskoj Opštoj bolnici dobilo je ukupnu ocenu 3,59, što je nešto više iznad proseka ovog istraživanja (3,54). Najbolje su ocenjeni babice i lekari (4,17 i 4,16), a najlošije podrška mami i bebi (2,62).
