Na severozapadnom obodu grada nalaze se postrojenja Industrijske zone „Bagljaš”. Međutim, ona su samo par desetina metara udaljena od prvih kuća – i to je, čini se, glavni razlog nezadovoljstva meštana ovog kraja Duvanike. Ono je pojačano i lošom komunikacijom sa nadležnim organima usled čega građani osećaju da su prepušteni sami sebi i da za njihove muke niko ne mari.
JEDVA DO SAOBRAĆAJNIH ZNAKOVA
– Mi se ovde osetimo kao neki siročići: živimo uz otpad, asfaltnu bazu, svakodnevnu tutnjavu kamiona. Donedavno su ovuda prolazili i mikseri betona teški 30-40 tona. Tek posle desetak godina uspeli smo da izdejstvujemo da se makar postave znakovi za ograničenje brzine i težine vozila – navode stanovnici ulice Milutina Subotina sa kojima smo ovih dana razgovarali.
Pamte da je „Zrenjanin” i letos pisao o njihovim problemima, ističući da je tačno sve što nam je tada izjavio njihov komšija Dragan Ajder, za koga kažu da je u najtežoj poziciji jer stanuje preko puta otpada.
– Zamislite kada kran spusti auto u presu ili kada šleper od 25 tona izbacuje otpad. Buka je nepodnošljiva, a čuje se i do sedam sati uveče. Svima nam je uskraćeno pravo da dišemo slobodno. Objekti zagađivača locirani su od 50 do 400 metara od urbane sredine, a neki su smešteni i u delu gde je postavljen znak za početak naseljenog mesta – objasnio je tada Ajder (Građani veruju da im je ugroženo zdravlje, nadležni tvrde da je sve u redu, 1. jul 2022).
Podsetimo, na ovoj lokaciji nalaze se otpad sekundarnih sirovina, asfaltna baza i stovarišni punkt građevinskih podloga.
Povod za ponovni obilazak navedenog dela grada bilo je pismo upućeno našoj redakciji koje potpisuju „građani sedam ulica” ovog kraja Duvanike koji pripada Mesnoj zajednici „Žarko Zrenjanin”. U njemu se, naime, dovodi u pitanje rad postojeće asfaltne baze u vlasništvu firme „Saša inžinjering”.
OZAKONjENjE U PROCEDURI
Konkretno, sumnjaju da ovo postrojenje nema urbanističku dozvolu i da nadležni nisu utvrđivali eventualnu štetnost gasova koje ono emituje. Uz to, smeta im i to što se, kako navode, o ovome niko iz gradskih vlasti nije izjašnjavao. Odgovori koje je „Zrenjanin” od nadležnih dobio pokazuju da nezakonitosti u radu asfaltne baze „Saša inžinjering” nema. Naime, ova firma je pomenuti objekat za proizvodnju asfalta, koji postoji od 1976. godine, kupila 2006. od nekadašnjeg gradskog preduzeća AD „Putevi”, navodi šefica građevinske inspekcije Gordana Damjan Paskaš za naš list. Kada je širom zemlje krenuo popis objekata izgrađenih pre 2015. godine radi njihovog ozakonjenja, bazu je građevinskoj inspekciji aprila 2018. prijavio Aleksandar Janković, vlasnik i direktor „Saše inženjeringa”, navodi inspektorka. Procedura dalje predviđa da ovaj organ donese rešenje o uklanjanju i da predmet prosledi Odeljenju za urbanizam, koje odlučuje da li se objekat može ozakoniti ili se ostaje na tome da ga valja ukloniti. Iz pomenutog Odeljenja do zaključenja ovog broja nisu predočili šta je njihov odgovor po pitanju ozakonjenja asfaltne baze.
Prema Zakonu o planiranju i izgradnji, za podizanje asfaltne baze izdaje se privremena građevinska dozvola na tri godine koja se može prodružiti samo jednom.
Što se tiče ekoloških briga građana, asfaltna baza je u protekle tri godine obezbedila propisana merenja zagađujućih materija (povremena jer postrojenje ne radi zimi), navodi Dragana Adamović, šefica Odseka inspekcije za zaštitu životne sredine. Konstatovano je da su emisije praškastih materija, ugljen- monoksida, organskih materija, karcinogenih materija III klase (benzen) i oksida sumpora iz ovog postrojenja u skladu sa graničnim vrednostima.
Aleksandar Janković potvrđuje za naš list da merenja aerozagađenja, po zakonu, na svakih šest meseci sprovodi akreditovana laboratorija koju su angažovali. Ističe da nijednom nisu dobili opomene nadležnih zbog ekoloških pitanja.
– Po preuzimanju asfaltne baze, naša firma je uradila sve što je moguće da građani ne osete nikakvo zagađenje. Pojačali smo trafostanicu i ugradili suvi katalitički filter koji sprečava zagađenje vazduha, a koji baza prethodno uopšte nije imala – navodi Janković.
Ovo potvrđuje i jedan od sagovornika našeg lista s početka teksta, navodeći da baza sada manje dimi nego pre. On se u naselje doselio pre četrdsetak godina, zatekavši ovo postrojenje. Objašnjava da se mahom stanovnici iz kuća bližih bazi povremeno žale da zbog nečistog vazduha ne mogu da prostru veš napolju.
Razlog zbog kojeg naši sagovornici nisu želeli da se predstave jeste negativno iskustvo koje su imali sa predstavnicima jedne firme koja je u njihovom komšiluku pre nekoliko godina nameravala da gradi asfaltnu bazu, ali se ipak predomislila. Bilo je tu i džipova i grubih reči, sećaju se nerado.
M. Maričić
DISLOKACIJA VIŠE NIJE AKTUELNA
Najnovije izmene i dopune Plana generalne regulacije (PGR) Bagljaš u radnim zonama naselja predviđaju gradnju asfaltnih baza kapaciteta do 50 tona (postojeća ima 40, piše na sajtu „Saša inžinjeringa”). Međutim, PGR Bagljaš iz 2014. godine sadrži navode da je u radnoj zoni 7 celine „Bagljaš” planirana dislokacija asfaltne baze. Ova odredba je kasnijim izmenama PGR Bagljaš izostavljena – kada, kako i zašto je do toga došlo, do zaključenja ovog broja nisu odgovorili iz Javne ustanove za urbanizam. Isto bi voleli da znaju i građani koji su nam se obratili pismom. Navode da informacije o nekada planiranoj dislokaciji nisu dobili od Gradske uprave.
NOVA BAZA?
„Saša inžinjering” je 15. oktobra 2021. godine dobio lokacijske uslove za izgradnju još jedne asfaltne baze, nedaleko od postojeće, u Železničkoj ulici, pokazuje baza CEOP Agencije za privredne registre. Ovi uslovi važe do oktobra 2023. ili do isteka građevinske dozvole koja se na osnovu njih potražuje. Za nju još nije podnet zahtev Odeljenju za urbanizam, pokazuje CEOP. Naše sagovornike iz ulice Milutina Subotina brine plan za još jedan asfaltni pogon.
