NA NOVOOTVORENOM GLAVNOM PRETRESU NA SUĐENJU „PREKONU” SASLUŠANA DVOJICA SVEDOKA

Teme – prag osetljivosti mirisa i jedinice mere

Ponovo je, u sredu, 27. marta, otvoren glavni pretres u suđenju firmi „Prekon” kako bi se dopunio dokazni postupak. Branioci firme su u žalbi naveli da nisu pojašnjene jedinice mere PPM (pi-pi-em – milioniti deo celine), korišćene u izveštajima o koncentracijama zagađujućih materija. Saslušana su dvojica svedoka koji su dali izjave i na prošlogodišnjem suđenju – Jovan Bekić, analitičar novosadskog Instituta zaštite na radu i dr Saša Petković iz Zavoda za javno zdravlje. Saopšteno je da glavni pretres neće početi iznova.
Krajem novembra 2018. godine firma i rukovodioci oglašeni su krivim zato što tokom šest meseci nisu merili emitovane zagađujuće materije i zbog toga što nisu primenili mere koje bi umanjile neprijatne mirise, bez obzira na to što koncentracija emitovanih materija u otpadnom gasu nije prešla granične vrednosti.

EMISIJE NISU IŠLE PREKO DOZVOLjENE GRANICE
Najpre je na pitanja sudije Jelice Baković odgovarao Jovan Bekić iz Instituta zaštite na radu – koji je „Prekon” angažovao da bi merio emisiju gasova u postrojenju, dogovorivši vreme merenja i opterećenje kapaciteta pogona. On je naveo da otkrivene vrednosti akroleina i amonijaka nisu ni prelazile granice detekcije, kao i da količina vodonik-sulfida nije išla preko zakonski dozvoljene granice. Rekao je i da se ne može utvrditi da li količina gasova koje mere zavisi od opterećenja pogona. Upitan da li je moguće da se na mernom mestu imisije (MZ Dositej Obradović) pronađu veće koncentracije tri pomenute materije nego u „Prekonu”, odakle se emituju, Bekić je kazao da bi sa većom udaljenošću vrednosti trebalo da budu manje, dodavši ipak da je kod imisije nezgodno odrediti čije je zagađenje.
U vezi sa tim, objasnio je i da se akrolein, amonijak i vodonik-sulfid ne javljaju kod ostalih fabrika u okolini, već samo kod prerađivača životinjskog otpada.

ODBRANA: PEČENjARE I DOMAĆINSTVA MOGUĆI ZAGAĐIVAČI
Odbrana i okrivljeni sugerisali su pitanjima upućenim analitičaru Instituta da pomenute materije ne dolaze od „Prekona” već od nekih drugih emitera.
– Da li akrolein može nastati i u industriji deterdženata ili u domaćinstvima kada se prži mast, kao i da li se amonijak može osetiti prilikom đubrenja njiva – pitala je Štefanija Pacek, braniteljka okrivljenih. Jovan Bekić je kazao da na osnovu njegovih saznanja prva situacija nije moguća, budući da u industriji deterdženata nema tako visokih temperatura. Dodao je da bi akrolein mogao nastati kada u pečeranjama nešto zagori, a da nije siguran za smrad amonijaka prilikom đubrenja.
Okrivljeni Slavko Popović želeo je da zna da li akrolein stvara razgradnja glicerina – pri čemu je pogrešno izgovarao naziv materije („akreolin”) – što Bekić nije znao. Okrivljenog Srđana Prstojevića je zanimalo da li se životinjska mast koristi u kotlarnicama za proizvodnju tople vode i vodene pare i da li se tada oslobađaju akrolein, amonijak i vodoniksulfid, na šta je analitičar odgovorio da se to inače radi, ali da ne zna da li i u Zrenjaninu.
Svedok dr Saša Petković ponovio je da je moguće da su se na mernom mestu u MZ „Dositej Obradović” u toku 24 časa pojavljivale visoke koncentracije tri materije, ali da su uprosečeno vrednosti bile ispod dozvoljenih granica. Zavodu za javno zdravlje nije bilo naloženo da meri koncentracije po času, iz sata u sat, niti da merenja obavi određenim danima ili ih poveže sa nekom proizvodnjom, što propisuje inspekcija za zaštitu životne sredine.
Nakon svedočenja dr Petkovića, braniteljka Pacek je upitala da li je dozvoljeno koristiti jedinice mere PPM, na šta je sudija Baković konstatovala da je tu jedinicu prvi uveo novosadski Institut koji je „Prekon” angažovao, te da je glavni pretres ponovo i otvoren kako bi se pojasnile nejasnoće oko jedinica mere.
Na pretresu je takođe saopšteno da je Institut za zaštitu rada dostavio izveštaj sa pogrešnom adresom pogona „Prekon” zbog čega je nesprovodljiva zaštitna mera izrečena u presudi krajem prošle godine – da se na tri godine zabrani rad ovoj firmi ukoliko ne omogući proizvodnju koja neće emitovati neprijatne mirise.
Na kraju pretresa odbrana je tražila da dostavi pismeni podnesak kojim bi pojasnili, kako su naveli, manjkavosti iskaza svedoka u stručnom smislu. Naredni glavni pretres zakazan je za 22. mart.

  • NE PRIZNAJU SVETSKA ISTRAŽIVANjA
    Braniteljka okrivljenih Štefanija Pacek pitala je svedoka Bekića iz Instituta zaštite na radu kako se određuje osetljivost ljudskog čula mirisa, tačnije iz kojih izvora se dobijaju ti podaci, a odgovor je glasio – iz literature zasnovane na istraživanjima u SAD-u. Potom je pitala i dr Petkovića iz koje literature su uzimali podatke o pragu osetljivosti čula mirisa, a on je odgovorio da su u pitanju inostrana istraživanja. Braniteljka je potom istakla da se takva istraživanja ne mogu uzeti u obzir u našoj zemlji.

 

  • IZMERENE VREDNOSTI VIŠE OD PRAGA OSETLjIVOSTI
    Zavod za javno zdravlje kontroliše kvalitet vazduha u blizini MZ „Dositej Obradović” od 2016. godine, prateći i koncentracije akroleina, amonijaka i vodonik-sulfida. Ova merenja Zavod je počeo da realizuje na osnovu ugovora sa Gradskom upravom zbog pritužbi građana na smrad iz Kafilerije, a merno mesto je određeno uz sugestije inspekcije za zaštitu životne sredine. Iako prema njihovim izveštajima prosečne dvadesetčetvoročasovne vrednosti tri supstance nisu prešle dozvoljene granične vrednosti, one su znatno više od praga osetljivosti čula mirisa koji definiše stručna literatura.

Milana Maričić