Cveće je neizostavan deo mnogih domova, ali i bašta, dvorišta, terasa. Kako bi dodatno oplemenilo prostor, za njih se pažljivo biraju i saksije. Zrenjaninka Vesna Jovičić došla je na ideju da upotpuni kućni budžet ukrašavajući ih. Kako je za naš list ispričala, bila je zaposlena na odeljenju trikotaže u „Ziti” i „Slogi”. U poslednjoj fabrici je radila dok se nije rasformirala devedesetih godina prošlog veka. Tada je naša sugrađanka proglašena tehnološkim viškom. Nije joj bilo lako, jer je osoba sa invaliditetom.
Vesnine šarene i vesele kreacije danas krase brojne domove u gradu. Doprla je i do Bosne, Hrvatske, Slovenije, Italije, Švajcarske, Švedske. Četvrta je godina kako ih oslikava, a prisetila se vlastitih početaka.
PČELICE, BUBAMARE, KUVARI…
– Na ideju da ukrašavam saksije došla sam spontano, jer volim da poklanjam predmete dragim ljudima. Dvorište moje kume u Melencima puno je figurica patuljaka, pečuraka i raznih životinjica. Kada sam išla kod njih na slavu, sin je predložio da joj odnesem nešto što će voleti. Kod kuće sam imala nekoliko običnih saksija. Kupila sam boje i ono što mi je nedostajalo od materijala. Bacila sam se na posao, koji pre toga nisam radila. Napravila sam za nju prvi par, dečaka i devojčicu – objasnila je Vesna Jovičić.
Veli da nije lako došla do zarade i tržišta. Najviše joj je pomogla snajka koja je u Švedsku odnela prve komade, kao i prijatelji i komšije kojima je darivala rukotvorine. Širili su priču, informacije, fotografije. Tako su na red došle i veće porudžbine. Društvene mreže su, takođe, odigrale veliku ulogu. Zbog povećanog obima posla, deo oko internet poručivanja i reklamiranja prepustila je sinu.
– Meni je ovo i dalje hobi kroz koji sam pronašla razonodu i put do dodatnog novca. Penzionerka sam sa 50 odsto primanja, jer mi nedostaju godine života. Izlažem na lokalnim manifestacijama i bazarima gde me sugrađani mogu pronaći. Inspiraciju pronalazim svuda oko sebe, a proizvode radim i po želji kupaca. Najnovije su saksije sa logom firmi. Najviše su tražene pčelice, bubamare, kuvari. Mališani koji vole fudbal poručivali su Zvezdaše i Partizanovce. Pravim i takozvane maturante. Na sebi imaju leptir-mašne, džepove, sakoe. Tekstilni sam inženjer, i tu moja struka i kretivnost dolaze do izražaja – dodaje naša sagovornica.
PREPOZNAT TALENAT
Saksije koje oslikava nabavlja od sugrađanina grnčara, kao i u Beogradu. Ruke i noge (patikice) su plastične, jer je teže i skuplje manje delove napraviti od gline. Nakon nanošenja akrilne boje, premazuje se lakom za kamen koji ih štiti od vremenskih nepogoda i omogućava lakše održavanje.
– Crtanje sam zavolela od malih nogu. Kada sam dolazila iz škole prvo sam radila domaći iz likovnog. Čak i kad ga nije bilo, izmišljala sam da moram nešto da naslikam. Kasnije sam išla na časove kod poznatih zrenjaninskih slikara Viorela Flore i Slobodana Bobe Lucića. Vodili su sekciju pri Crvenom krstu. Sva stečena znanja pomogla su mi da stvaram unikatne poklone – rekla je Jovičić.
Vesna je i članica Udruženja „Suncokret” sa kojima sarađuje i izlaže u sklopu događaja koje organizuju. Njen rad prepoznala je i Turistička organizacija.
