Iz dana u dan, suočavamo se sa poskupljenjima, o gradskim problemima već je izlišno i govoriti… I ono što se najavljuje kao korak bliže u rešavanju dugogodišnje patnje zbog nezdrave vode za piće nije nas nešto obradovalo: jednostavno, izgubili smo poverenje da će tako biti…
I tako, usred vrelog leta, na jednom gradskom portalu osvanula je vest da je komisija za utvrđivanje naziva ulica i trgova predložila da dve ulice dobiju nova imena (u pitanju su Zagrebačka i Ljubljanska). Dobro, komisija radi svoj posao jer valja opravdati naknadu koju njeni članovi dobijaju, ali ni ovoga puta stanovnike tih ulica niko nije ništa pitao. Istini za volju, navedeno je da građani mogu da, u određenom roku, dostave svoje mišljenje, primedbe…
Nije prvi put da se ulice preimenuju, o čemu smo već toliko puta pisali. Ali, ako pogledate table sa oznakom ulice i brojeve na kućama i zgradama, može da vam se desi da ne znate kuda ste pošli, a gde ste došli. Ima slučajeva da na početku ulice stoji staro ime, na kraju novo… Ili, Ulica brigadira Ristića – na tabli koja označava broj kuće stoji novo ime, a odmah na sledećoj staro – Borisa Kidriča (promenjeno 1992. godine). Ili u Vojvode Petra Bojovića – Maksima Gorkog.
Ima još mnogo toga što bi valjalo učiniti da sve ulice lepše izgledaju, poput onih koje već jesu uređene (mada i njih valja održavati). Recimo, u većini ulica i na pešačkim stazama, ispred zgrada i na samim putevima, sve rupa do rupe. A tuda prolaze i stariji, i deca koja su tek prohodala. Malo-malo, pa neko zapne, padne, povredi se… I to je osnovno – da se ulica sredi, da može da njom bezbedno prolazi. Ovako, za stanovnike većine ulica bi trebalo organizovati obuku kako preskočiti rupe, ili kako ih zaobići, nešto kao veleslalom. Ima ulica koje nisu ni asfaltirane…
Važno je ime, naravno. Ali, hajde da ih prvo uredimo, jer grad nije samo centar…
