Stigao je i maj. Kao da je doneo leto, a prethodni prolećni dani mirisali su na septembar. Sve se nekako promenilo a, opet, sve je isto – uvek su tu i brige, i radosti… Maj najavljuje i skori kraj školovanja za velike i male maturante. To je jedan od retkih dana kada grad živne, kada centar ispune smeh, najpre uz čuveni ples na Trgu, a potom i veselje uz trubače. Ali, svega toga zbog pandemije korona virusa nije bilo lane, a verovatno neće biti ni ove godine.
I tako vreme prolazi, i mi u njemu, a tek neki detalj, neki miris, neka objave podsete na neke ne tako davne dane. Jer, upravo kada su mature, u vazduhu lebdi miris lipa. A taj miris vraća sećanje na baštu „Zelenog zvona”, pozorišnog kluba, kada se ispijala kafica, diskutovalo i smejalo – u samom centru, ispred hrama boginje Talije, pod lipama…
Pozorišni klub „Zeleno zvono” postojao je od 1991. pa do 2016. godine – 24. aprila u samoj pozorišnoj zgradi. Bio je to kultni prostor, mesto dobre muzike, atmosfere, sa održanih, kako kažu, blizu 1.700 koncerata, više od hiljadu tribina, predavanja, izložbi, promocija knjiga, svečanosti, humanitarnih akcija – uvek je, na Dan invalida, „Zvono” otvaralo vrata, posebno mladima iz Udruženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama. Tada je vladala odlična atmosfera – dobra muzika, igra, modna revija.
Bilo je tu i velikih imena – političara, umetnika, muzičara – samo njih nabrojati – pa ode prostor namenjen ovoj kolumni. Moglo bi ovo da bude podsećanje i na Gutu – Branislava Grubačkog, koji se u jednom trenutku borio za svoje zdravlje, i kada su uz njega bili mnogi kojima je „Zvono” u srcu, i borio se za „Zvono”, zajedno sa saradnicima… Rodio se tu i „Novi optimizam”. „Zvono” je nestalo, „Novi optimizam” je ostao, u nekom drugom gradu…
Na najavu da će klub biti zatvoren, sedeli smo na Trgu slobode, kao podrška.
Sunce je baš upeklo, pa jedni odu, drugi dođu… Govorilo se da je „Zvono” dužno ovom gradu i da „ne izmiruje svoje obaveze”.
A možda bismo, toliko godina posle, mogli da razmislimo i o tome duguje li grad nešto „Zelenom zvonu”…
