Obojeni svetac
Piše: Milena Bečejac
Bio je u Rimokatoličkoj, župnoj crkvi (katedrali), Svetog Ivana Nepomuka, koncert Zrenjaninskog gudačkog orkestra. Dva autora, u razmaku od dva i po veka, Hajdn i Gubajdulina, o poslednjih sedam Isusovih reči na krstu. Koncert je bio izuzetan, publika takođe, posebno jer se donacijama pridružila akciji pomoći Omladinskom mešovitom horu „Josif Marinković” da otputuje na festival u Italiju.
Veličanstveno crkveno zdanje posvećeno svecu, zaštitniku gradova na vodi, staro 150 godina, posebno je zablistalo te večeri. Večeri muzike i dobrih namera, pod svodovima katedrale, u prazničnom raspoloženju darovanja.
Pod tako lepim utiscima, gotovo da sam zaboravila na ono što sam pre neki dan videla. Posle više od šest decenija, Zrenjanin je 2008. godine – krajem aprila ili početkom maja, dobio još jedan od prepoznatljivih gradskih simbola. Skulptura svetog Ivana Nepomuka, koja je uništena odmah posle Drugog svetskog rata, postavljena je na prazno mesto u niši, na ulazu u Županijski ili Gradski park, sa pogledom ka Begeju odakle je, godinama, gradu pretila opasnost od poplava. Osvećena 16. maja, na dan kada Katolička crkva slavi ovog sveca. Inače, Nepomuk na staroslovenskom znači „onaj koji nije muknuo (progovorio)”, zbog čega je Sveti Ivan (Jan), popularan i kod ostalih hrišćana, kao zaštitnik ispovednika, graditelja mostova, kraljica i siromašnih.
Novu statuu češkog mučenika iz 14. veka u bronzi (prethodna je bila od drveta), uradio je vajar Zoran Jezdimirović. Kako je tada rečeno, a o tome je pisala i „Politika”, kip je izliven u bronzi, s obzirom da je postojala bojazan da ga neko ne naruži grafitima. Godine su prolazile. Kiša i sneg spirale su boju sa niše, statua je stajala sa onom neizbežnom patinom koja se taloži, vremenom…
Nedavno nam je u poseti bio predsednik države, pa je grad tom prilikom malo uređen, malo našminkan. Premazivane su bojom „fleke” na ogradi gradskog zdanja. I, da li iz dobre namere, ili zbog toga što je neko tako hteo, tek fasadnom bojom zamazana je statua Svetog Ivana Nepomuka. Da se ne vidi da nije održavana, pa, hajde, šta fali, da se „prekreči”…
Strašno. I šta reći osim – oprosti nam, sveti, jer ne znamo šta činimo…