Šećerna bolest peti je vodeći uzrok smrti u Srbiji. Istraživanja pokazuju da u našoj zemlji oko 600 hiljada osoba boluje od dijabetesa, što je više od osam odsto populacije, upućuju podaci Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut”.
U našem gradu godišnje se ova bolest dijagnostikuje kod oko 400 pacijenata, dok se stanje preddijabetesa u proseku otkrije kod 50 sugrađana. Savetovalište za dijabetes, koje deluje u okviru Doma zdravlja, broji oko 15. hiljada kartona. Godišnje obavi oko 5.000 pregleda.
BITI ODGOVORAN PREMA SEBI
Prema rečima dr Biljane Sekulić Reljin, načelnice Službe opšte medicine u Domu zdravlja, od velikog značaja su preventivni pregledi. Na taj način bolest se otkriva kod sugrađana koji nemaju simptome.
– Retko nam se javljaju pacijenti u zapuštenom stanju, kao što je to nekada bio slučaj. Veliku ulogu u tome igraju preventivni pregledi. Blagovremeno lečenje važno je zbog komplikacija koje bolest izaziva, a koje mogu biti pogubne – ističe naša sagovornica.
Dr Sekulić Reljin objašnjava da su najčešći indikatori bolesti preterana žeđ, glad, mokrenje i mršavljenje. Međutim, postoje i simptomi koje ne upućuju na bolest, ali se ona slučajno otkrije kroz laboratorijske analize. To su: glavobolja, nesvestice, vrtoglavice, zamagljenje vida, poremećaji u varenju, česte urinarne ili giljvične infekcije, teško zarastanje rana.
Kako objašnjava, na razvoj dijabetesa tip 2, prvenstveno utiče nepravilna ishrana (dosta ugljenih hidrata, koncentrovanih šećera, zasićenih masti), gojaznost i sedelački način života.
– Kada je u pitanju tip 2, genetika ima minimalnu ulogu. Iako u porodičnoj anamnezi uzimamo te podatke, odlučujući faktor je sam način života koji karakteriše odsustvo fizičke aktivnosti, neredovni i kalorijsko preterani obroci – kaže dr Sekulić Reljin.
OBOLJEVAJU I MLAĐI
Kako u Savetovalištu primećuju, u postkovid periodu otkriveno je više slučajeva dijabetesa u kategoriji mladih. U starosnoj strukturi, bolest se sve češće otkriva u dobi između 35. i 45. godine života.
– Ranije su nam se uglavnom javljali ljudi od preko 55 godina. Tip 2 dijabetesa otkriva se i oko 30. godine. Postoje i neke forme tipa dva koje se javljaju kod dece, upravo zbog pogrešnih navika u ishrani i nedostatka fizičke aktivnosti – objašnjava naša sagovornica.
Šećernu bolest nazivaju „tihi ubica” jer se simptomi uglavnom ni ne primećuju, a posledice su ozbiljne. Najčešće izaziva kardiovaskularne komplikacije, iznenadne srčane smrti, slabost srca i popuštanje bubrega.
INOVATIVNE TERAPIJE
Naša sagovornica objašnjava da lečenje zavisi od životnog doba i stadijuma u kojem se bolest otkrije. Ukoliko se dijabetes dijagnostikuje na vreme, važno je da se pacijent pridržava higijensko-dijetetskog režima, uz minimalnu dozu leka. Na taj način dugo može da ostane na istoj terapiji.
– Kod manje savesnih pacijenata, koji ne prihvataju naše savete, bolest jako brzo napreduje i dovodi do ozbiljnih komplikacije. Samim tim jedino rešenje je uvođenje insulinske ili neke nove terapije – kaže dr Sekulić Reljin.
U Savetovalištu se primenjuju i inovativni trendovi lečenja. U pitanju su tablete koje, osim što regulišu dijabetes, štite i kardiovaskularni sistem i bubrege. Tu je i nova insulinska terapija kojom se smanjuje gojaznost pacijenta. Svi lekovi su dostupni preko Fonda.
– Vrata našeg Savetovališta su uvek otvorena. Lekari i sestre zajedno edukuju pacijente o pravilnoj ishrani, fizičkoj aktivnosti, komplikacijama bolesti. Obučavamo ih za primanje insulinske terapije, korišćenje aparata za merenje šuka, kao i za vođenje dnevnika samokontrole i kalorijskog unosa – ističe dr Sekulić Reljin.
Savetovalište za dijabetes u Zrenjaninu postoji od 1958. godine.
J. Šormaz
OSLUŠNUTI TELO
U proteklom periodu sve veći značaj pridaje se insulinskoj rezistenciji – nemogućnost reagovanja ćelijskih receptora na insulin. Uzroci njenog razvoja mogu biti nedovoljna fizička aktivnosti i ishrana sa dosta koncentrovanih šećera i zasićenih masti, jer one smanjuju broj ćelijskih receptora pankreasa, objašnjava dr Biljana Sekulić Reljin.
– Osim osnovnih laboratorijskih analiza i određivanja insulinemije, postoje jednostavna merenja bodi indeksa koja mogu uputiti na bolest. Ukoliko je obim struka preko 88cm kod žena, a preko 102 cm kod muškaraca može se posumnjati na insulinsku rezistenciju – objašnjava naša sagovornica.
TINJA U ORGANIZMU
Povodom Svetskog dana dijabetesa, koji se obeležava 14. novembra, Društvo za borbu protiv šećerne bolesti organizovao je preventivne preglede na šest lokacija u gradu. Sugrađani su imali priliku da izmere šećer u krvi, krvni pritisak i indeks telesne mase. Akcijama se odazvalo 720 sugrađana, od kojih je 14 upućeno na dalje preglede, jer im je zabeležen povišen nivo šećera, kaže Lazar Erne, potpredsednik Društva.
– Drago nam je što na ovaj način možemo da pomognemo sugrađanima. Šećerna bolest godinama može da tinja u organizmu. Zbog komplikacija koje zbog nje nastaju, blagovremeno otkrivanje povišenog šećera u krvi spašava život – ističe Erne.
Naš sagovornik objašnjava da Društvo za borbu protiv šećerne bolesti postoji 49 godina. Za članove organizuje edukacije, radionice i predavanja na različite teme kao što su samokontrola, pravilna ishrana i fizička aktivnost.
