Grad ima svoj život. Svoje priče. Ima i ljude kojima se mnogi dive i vole ih. Nisu to ni političari, ni neko iz „javnog života”, niti zvučnog imena. To su naši sugrađani, oni koji imaju toplo srce i dušu široku kao ravnica. I majstori su svog zanata, kao što je to bio Jovica Jon, frizer i berberin. Zrenjaninac, rođen u Jankovom Mostu. Radio je svoj zanat 40 godina, od 1971. pa do odlaska u penziju, bez dana bolovanja. U salonu na „Julu”. Dolazili su kod majstora Joce, na šišanje i brijanje i iz drugih delova grada. Jer, dobar glas se daleko čuje. Dojučerašnji momci su kasnije kod Joce dovodili sinove, da i oni imaju lepu frizuru kao što je tatina, kao što su i njih očevi dovodili… Najbolji frizer u gradu, govorilo se.
Sahranjen je u nedelju, na Novom groblju. Sedamdeset godina. Bolest ne bira.
Pre deset godina, Branislav Prokić, novinar RTS-a, razgovarao je sa majstor Jocom. Prilog, koji pleni svojom jednostavnošću: novinarski umešno, Proka je ispričao priču o majstor Joci, dajući prostor sagovorniku i njegovim mušterijama. I taj prilog je ovih dana deljen na društvenim mrežama, kao oproštaj od majstor Joce i priznanje za ono što je radio u salonu na D-2. Zanimljiv je i detalj da su tu dolazili i svi predsednici opštine, od te 1971. godine, poznati i mladi sportisti koji su tek sticali karijeru… Za svoje mušterije, imao je osmeh, blagu reč i savet.
Gledajući prilog, mnogi nisu mogli da zaustave suze. Na pitanje: koliko bi još mogao da radi, Joca je odgovorio da je u dobroj kondiciji, zdrav i, u šali rekao da bi mogao tako još 20 godina… A baš ga je zdravlje izdalo…
U monografiji „Petrovgrad” Slavko Cvejanov je, pišući o zanatstvu, pomenuo da je bilo 87 berberskih i „damenfrizerskih” radnji. Od 1962. do 1965. godine – monografija „Zrenjanin”, piše da je grad imao 31 organizaciju društvenog zanatstva, među njima i „Budućnost” za berbersko-frizerske usluge. Bilo je i privatnih zanatlija – berberin Mihalj Kapuši platio paušalni porez 1964. godine 28.000, a sledeće godine 68 hiljada dinara…
Tragovi u vremenu ostaju. Baš kao i legenda o majstoru svog zanata, Jovici Jonu koji je ispisao svoj deo tradicije grada na Begeju.
