Otišla, snašla se i ostala u Poljskoj
ZRENjANINKA GORDANA ĐURĐEV – MALJKEVIČ, RADI KAO LEKTORKA SRPSKOG JEZIKA NA FILOLOŠKOM FAKULTETU U VROCLAVU
- Ima mnogo studenata koji žele da uče srspski jezik. Među njima su i deca čiji su roditelji poreklom iz naših krajeva – kaže naša sugrađanka
Studenti srpskog jezika retko imaju sreću da im se ponudi posao lektora u inostranstvu. Naša sugrađanka Gordana Đurđev – Malkjevič je 1989. godine bila jedna od retkih kojoj se ukazala prilika da radi u Krakovu na prestižnom Jagjelonskom univerzitetu, jednom od najstarijih univerziteta u Evropi.
– Diplomirala sam srpskohrvatski jezik i jugoslovenske književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Krenula sam u potragu za poslom, ali ga nije bilo kod nas. Moj mentor, profesor istorije jezika Aleksandar Mladenović, koji je bio izuzetna ličnost i član Srpske akademije nauka i umetnosti, me je pitao: „Zašto ne biste probali da radite kao lektor srpskohrvatskog u inostranstvu?”. To je za mene tada bila terra incognita, jer nismo bili obučavani da predajemo deci kojoj srpski nije maternji jezik. Profesor mi je pričao lepe priče o lektoratima u Indiji, Americi, Evropi.. I onda sam pomislila da mogu da odem da probam. Zapravo, trebalo je da odem u Prag, maštala sam kako bi bilo lepo da živim i radim tamo, ali spletom okolnosti, put me je naveo u Krakov – prisetila se Gordana.
Početak njene karijere bio je trnovit. Poljska je u to vreme bila u lošem ekonomskom stanju, za razliku od Jugoslavije. Sive betonske zgrade, prazni rafovi u prodavnicama, loši uslovi za život, dočekali su mladu Zrenjaninku. Tada nije govorila poljski, ali je imala veliku podršku budućih studenata i pomoć tadašnjih lektora slovenačkog i makedonskog, koji su joj olakšali boravak. U Krakovu je radila od 1989. do 2001. godine, a posle život nastavlja u Vroclavu, gde radi takođe kao lektor na Filološkom fakultetu.
Za strah nije imala vremena, morala je brzo da se snađe, no to je za nju bio samo izazov. Njeni prvi studenti su govorili srpskohrvatski solidno jer su bili na drugoj godini ili pri kraju studija. Ono što joj je ostalo u sećanju kao najsmešnije, jeste susret sa studentima prve godine, bilo je sporazumevanja na razne načine jer tada još nije govorila dobro poljski jezik kao danas. Studente je mnogo zavolela, kao i oni nju. Stroga ali pravedna, Gordana im je bila omiljena lektorka.
– Ni sada studenti prve godine ne znaju da govorim poljski. Tako imaju više entuzijazma za učenje i brže progovore jezik – kaže naša sagovornica. – Ima mnogo studenata koji žele da uče srspski jezik. Među njima su i deca čiji su roditelji poreklom iz naših krajeva. Lepo je što mnogi odlaze kod babe i dede u Srbiju i neguju kulturu i tradiciju svoje zemlje odakle potiču. Tokom devedesetih godina prošlog veka je bio veliki bum Bregovićeve muzike i Kusturičinih filmova, pa im je Balkan tada bio interesantan. Danas studenti u Poljskoj uče zasebno srpski ili hrvatski, osim u Vroclavu gde je katedra za srspku i hrvatsku filologiju jedna. Trudimo se da im nabavimo tekstove iz BiH, Hrvatske, Crne Gore, i Srbije. Obožavaju da gledaju naše filmove, nakon kojih pravimo debate. Često organizujemo predstave na srpskom jeziku, a za vreme božićnih praznika palimo badnjak, deca mese česnicu i kuvaju prebranac, svi se družimo.
Iva Božić