Kada smo se ponadali da ćemo dobrim prinosom pšenice donekle nadoknaditi nisku cenu ove žitarice, nevreme je 13. jula pričinilo veliku štetu. Od 80 hektara pod hlebnim zrnom, na 50 smo skidanje letine završili pre vremenske nepogode. Prinos je u proseku bio oko 7,5 tona. Na 30 hektara nepožnjevenih oranica skinuli smo tek oko tonu ili dve po hektaru. Šteta je ogromna i na kukuruzu, suncokretu, šećernoj repi, voćnjacima – kaže Marko Pilipović iz Sutjeske koji na porodičnom gazdinstvu obrađuje oko 300 hektara zemlje.
Prošlonedeljna oluja, led i kiša pogodili su znatan deo srednjeg Banata. U Opštini Sečanj najžešće je bilo u ataru Sutjeske, posebno na potezu prema Krajišniku. Nadležni u lokalnoj samoupravi, kao i oni u resornom ministarstvu upoznati su sa nastalom štetom.
Povrh svega završena je ovogodišnja žetva u našem regionu gde je pod pšenicom bilo rekordnih 58.000 hektara hlebnog zrna. Procene su da se prinos u Banatu kreće u proseku oko šest tona po hektaru. Razlike u kvalitetu i količini su posledica obrade i primene agrotehničkih mera.
– Za nas i naše kooperante ovo je bila jedna od uspešnijih žetvi. Prosečan prinos je više od sedam tona, a u skladišta smo smestili hiljadu tona kvalitetnog zrna. Uz to, od kooperanata smo na naših pet otkupnih mesta preuzeli još 6.000 tona žita. Razdužujemo poljoprivrednike za preuzete obaveze i isplaćujemo im 20 dinara po kilogramu, što je akontna cena – ističe Nandor Vereš, direkor ZZ „Agrosoj” iz Neuzine.
Veliki otkupljivači i skladištari dobro su napunili svoje objekte. Silosi su ove godine puni do vrha. Tako je i u skladištu „Konzuma”.
– Na naša dva otkupna mesta u Zrenjaninu i Torku primili smo 30 odsto pšenice više nego prošle godine. Smestili smo blizu 30.000 tona kvalitetnog zrna čiji hektolitar sa u prosku iznosi 76, a proteini su od 12 do 14,5 odsto. Naša kompanija je veliki izvoznik žitarica, a na ovom području imamo oko stotinu proizvođača sa kojima odlično sarađujemo – ističe Vaso Slijepčević, rukovodilac RJ „Konzum” u Zrenjaninu.
Ratare i dalje brine niska cena pšenice. Istina, ovih dana Republičke robne rezerve su, na predlog Vlade, ponudile okup 200.000 tona po 25 dinara za kilogram, uz dodatno plaćen PDV. Uslov je da jedno gazdinstvo može da proda najmanje deset, a najviše 100 tona žita.
– Cena koja je ispod 35 dinara ne može da pokrije troškove proizvodnje koji su ove godine bili izuzetno visoki. Smatram da se valja razdužiti za preuzete obaveze u repromaterijalu i sačekati povoljnije vreme za prodaju. Takođe, država ne treba da nas ograničava kao što je to bilo prošle godine zbog čega smo imali ogromne gubitke. Za nas zrenjaninske paore, sada izuzetno je značajno što sada imamo i sopstveno sladište – rekao nam je Svetislav Seležan.
Sasvim je izvesno da će, uz sve nevolje, ova godina za srednjobanatske ratare biti poučna kada je u pitanju proizvodnja ove žitarice. Kako često ponavlja dipl. inž. Snežana Parađenović iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin, nije dovoljno samo spustiti seme u zemlju već o njemu valja brinuti svih sedam ili osam meseci, odnosno od setve do žetve. Poljoprivrednici koji su se pridržavali saveta stručnjaka imali su dobar prinos i napunili su skladišta. Onima koji preporuke nisu prihvatili, ni viša cena pšenice ne može mnogo da pomogne.
Nikola Božović
I RAT KROJI CENU
Situacija u Ukrajini prošle godine drastično je uticala na cenu pšenice na svetskoj berzi. Podsetimo, počelo je sa cenom od 35 dinara za kilogram, a stiglo se do 18 dinara zbog zabrane i ograničenja izvoza domaćeg žita.
– I ove godine na cenu će uticati pšenica koja stiže iz Ukrajine, odnosno Rusije. Ukoliko njen plasman bude ograničen, naši proizvođači već ovoga leta mogu očekivati porast vrednosti hlebnog zrna. Zbog toga je preporuka da se ono čuva i čeka povoljnija prilika za plasman – kaže Žarko Galetin, poljoprivredni analitičar iz Novog Sada.
