OVOGODIŠNJE 14. BIJENALE AKVARELA POVEZALO TRG, ULICE, HAUSTORE…

Izložbena celina na nekoliko lokacija u gradu

Nesvakidašnje koncipiranim otvaranjem i posetom mapiranih mesta u Zrenjaninu, na kojima se okupio velik broj sugrađana, počelo je 14. Bijenale akvarela u Savremenoj galeriji, u ponedeljak, 20. septembra. Na taj način, kroz posebnu umetničku vizuru povezani su i novo viđenje dobili Trg slobode, ulica Kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića i haustori koji spajaju ovu ulicu sa Gimnazijskom.
Selektorka i autorka izložbe Bijenala pod nazivom „Neverovatne (ne)mogućnosti: zamišljanje institucije budućnosti” je Katarina Kostadinović, istoričarka umetnosti, a kustoskinja Sunčica Lambić Fenjčev. Postavka je našim sugrađanima dostupna do zatvaranja, 28. oktobra.
Prema rečima Sunčice Lambić Fenjčev, svojim konceptom Bijenale akvarela konstantno pokušava da pruži kvalitetne i sadržajne izložbe, koje daju doprinos savremenoj vizuelnoj umetnosti.

DUGOGODIŠNJA TRADICIJA
– Ove godine, osim u izložbenom salonu Galerije, ideja je bila da se izložba održi u javnom prostoru grada. Na pomenutim adresama planirano je izvođenje efemernih instalacija, postavka radova na panoima na trgu, kao i izvođenje murala na fasadi zgrade u ulici Kralja Aleksandra I Karađorđevića broj 4. Ove lokacije su izabrane kao mesta na kojima je najveća mogućnost da se naši sugrađani susretnu sa delima savremene umetnosti – objasnila je Sunčica Lambić Fenjčev.
Podsetila je i na činjenicu da je Bijenale u Zrenjaninu pokrenuto sa osnovnom idejom podsticanja umetnika za rad u tehnici akvarela u okviru savremenog likovnog stvaralaštva 1991. godine. Kako je rekla, organizovanje jednog ovakvog događaja bio je logičan nastavak akvarelističkih susreta u Umetničkoj koloniji Ečka započetih osamdesetih godina prošlog veka.
Katarina Kostadinović na Bijenale gleda kao na instituciju. Razmišlja o njegovoj dugogodišnjoj tradiciji, iskustvu unutar šireg konteksta i savremene umetničke prakse u Srbiji, kao i o društvenim prilikama i specifičnim mestima u gradu u kom se održava izložba.
– Kako je fokus izložbe na javnom prostoru u centru Zrenjanina – trgovi, haustori, fasade, izlozi – izazov umetnicima bile su aktivnosti, interakcija sa kulturnom zajednicom, razmišljanje o načinu da se ona uključi u proces zamišljanja institucije budućnosti (koji se ne odnosi samo na ovu izložbu); institucije čiji su zidovi porozni i fleksibilni da primi aktiviste, kulturne radnike, umetnike i publiku. Konceptom izložbe pažnja se skreće sa akvarela na bitna problemska pitanja unutar političkog, društvenog i kulturnog života u kom kreiramo umetnost, prikazujemo je i komuniciramo sa njom – istakla je Katarina Kostadinović.

PROBLEM VODOSNABDEVANJA KAO INSPIRACIJA
Pred umetnicima su se našla važna pitanja, između ostalih, i kako se baviti Bijenalom akvarela u vremenu lokalne krize vodnih resursa i vodosnabdevanja u Zrenjaninu.
Jedna od onih koji su pokušali da daju odgovor na ova pitanja je i Nora Mesaroš, mlada vizuelna umetnica.
– Građani Zrenjanina sve više gube strpljenje i ne žele da ćute o problemima, a Bijenale akvarela se nadovezalo na ovo trenutno stanje, kritički posmatralo javni prostor, izašlo iz Galerije, izvodilo aktivnosti i razmenjivalo misli sa prolaznicima – rekla je Nora Mesaroš. – Tokom boravka u Zrenjaninu učestvovala sam u akcijama zajedno sa kolegama, a osim toga sam se predstavila jednim intimnijim pristupom, sa crtežima koji su nastali ove godine, ali su deo jednog većeg opusa na kojem radim od 2015. godine. Na crtežima se pojavljuje neki nesklad između ljudskih figura i njihovog okruženja. Postavljaju se razna pitanja u vezi sa čovekovom egzistencijom u jednom okruženju u kojem se promene dešavaju brže nego što ih on može ispratiti.
Izložba 14. Bijenala akvarela realizovana je uz podršku Grada Zrenjanina, Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.

  • OVOGODIŠNJI POLAZNICI
    Učesnici ovogodišnjih Bijenala su: Nora Mesaroš, Jelena Nikolić, Kristina Nikolić, Slavica Obradović, Tamara Spalajković i radna grupa projekta „COMMONS –Zamišljanje institucije budućnosti”: Pavle Banović, Bogdan Čontoš, Bogdan Đukanović, Aleksandar Saša Jeremić, Katarina Jovanović Alfa, Katarina Kostandinović, Luka Ličina, Nemanja Milenković, Zorica Milisavljević, Selman Trtovac i Vanja Žunić.

Miroslava Malbaški
Foto: Savremena galerija