Nekada je žetva pšenice trajala i mesec dana. Sada se, pre svega zahvaljujući moćnoj mehanizaciji, posao završava za desetak dana. U našem regionu ovom žitaricom posejano je oko 58.000 hektara. Procene stručnjaka govore da je prinos oko šest tona po hektaru, što je prosečan rod u poređenju sa nekoliko godina unazad. Ono što nije prosečno, već je daleko od realnog i očekivanog, jeste cena ovogdišnjeg roda hlebnog zrna.
– Žetvu ćemo završiti do kraja nedelje. Prinos je solidan, kreće se u proseku od 5 do 7,5 tona po hektaru. Otkupićemo i uskladištiti oko 250 vagona ovogodišnjeg roda. Našim kooperantima plaćamo akontno 20 dinara za kilogram. Ove godine nešto je niži hektolitar, a kvalitet pšenice je različit od njive do njive – reči su Milana Žebeljana, direkora Zemljoradničke zadruge „Modoš” iz Jaše Tomića.
Podsetimo, pre godinu dana kilogram pšenice je koštao 38 dinara. Paori su sada nezadovoljni cenom. Ističu da je u proizvodnju jednog hektara pšenice valjalo investirati oko 160.000 dinara. Očigledno, sa sadašnjim cenama ne mogu da pokriju ni osnovnovna ulaganja (zakup, seme, mineralno đubrivo, zaštita). Mnogo poljoprivrednika se odlučuje da pšenicu sačuva i kasnije je plasira na tržište.
– Pod pšenicom imamo više od 200 hektara. Žetva će potrajati još nekoliko dana, opremljeni smo savremenom mehanizacijom, te posao odmiče bez problema. Očekujemo rod od oko 7,5 tona po hektaru – kaže Zoran Božić iz Banatskog Despotovca koji transportuje pšenicu sa njive u skladište u tom selu.
Nemaju svi ratari moderne mašine, te će se žetva na njihovim njivama produžiti i naredne nedelje.
– Mi ovih dana imamo mnogo više posla oko popravke dotrajalnih kombajna i traktora, čiji je vek preko 40 godina, nego oko žetve – kaže Vukašin Baćina poljoprivrednik iz Jaše Tomića.
Jedan od onih organizatora proizvodnje koji ima i svoje kooperante je ZZ „Agro Klek”. Kako saznajemo od Radovana Bokića, dugogodišnjeg direktora ove zadruge, žetva je završena i pšenica je u silosima i drugom smeštajnom prostoru.
– Kvalitet je solidan. Po tradiciji, pšenicu prodajemo tek posle šest meseci od završene žetve, tako će biti i ove godine – veli Bokić.
Najvećeg proizvođača, skladištara i izvoznika iz našeg kraja, vlasnika i direkora „Raca” DOO Dragana Racu, najviše brine nedostatak skladišnog prostora. U Srbiji je ove godine pšenicom zasejano oko 730.000 hektara i po procenama „Žita Srbije” očekuje se prosečan rod od oko pet tona po hektaru. To je dovoljno za domaće potrebe, ali i za izvoz od najmanje milion tona hlebnog zrna.
Nikola Božović
VLAŽNOST ZRNA ZADOVOLJAVAJUĆA
Nedostatku skladišnog prostora doprinose i zalihe od prošle godine. Procenjeno je da je u njima blizu milion tona hlebnog zrna. Vlažnost zrna ovogodišnjeg roda kreće od 11 do 13 procenata. U silosima zato nije potrebno koristiti uređaje za sušenje. To poljoprivrednicima daje mogućnost da ostavljaju pšenicu u sopstvenim podnim skladištima i čekaju povoljniju cenu.
