Piše: Dalibor Bubnjević, glavni i odgovorni urednik lista „Zrenjanin”
Klupko oko zrenjaninskog bazena je napokon počelo da se odmotava. Najpre je pravovremeno reagovala nadležna inspekcija. Objekat je zatvoren zbog potencijalne opasnosti po korisnike. To nikoga nije iznenadilo, budući da je kompleks izgrađen u davno prošlom vremenu. Potom je usledio muk. Niko nije imao dovoljno hrabrosti da izađe sa konkretnom strategijom za rešenje problema. Pokazalo se da prethodni meseci ipak nisu uzaludno (pro)traćeni. Angažovani su stručnjaci pred koje je postavljen logičan zadatak: da li je bolja popravka ili pak rušenje. U Urbanističkom projektu, koji je javno dostupan, zagovara se gradnja novog kompleksa.
Predstoji ključna faza, a to je obezbeđivanje finansija. Iluzorno je očekivati da se sve svali na lokalni budžet koji se suočava sa poteškoćama zbog otpuštanja u stranim kompanijama. Pritom je reč o izuzetno skupom projektu koji zahteva potporu viših nivoa vlasti. Bilo bi lepo da se na ovom primeru (po)kaže da Vlada Vojvodine nije novosadska već pokrajinska. Nakon svih prohujalih decenija, valjda smo im obnovili dovoljno ulica, biciklističkih staza, almaških krajeva itd. Vreme je da i periferija dođe na red, zar ne?
