Zadružni savez Vojvodine svake godine kao svečani čin obeležavanja početka žetve organizuje „Žetveni dan”. Ovog puta održan je u Neuzini, a domaćin manifestacije bila je tamošnja Zemljoradnička zadruga „Agrosoj”, koja obrađuje oko hiljadu hektara zemlje i okuplja preko 250 poljoprivrednih proizvođača srednjeg Banata.
Dogaćaju su prisustvovali predstavnici zemljoradničkih zadruga, Ministarstva za brigu o selu, Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, pokrajinskih fondova, kao i lokalne samouprave u Sečnju.
OČEKUJE SE DOVOLJAN ROD ZA DOMAĆE POTREBE
Početak žetve, po svemu što je rečeno na skupu, obećava dobre prinose. Prema procenama kako proizvođača, tako i stručnjaka, ukupan rod trebalo bi da bude oko tri miliona tona, a prosečan prinos pet-šet tona po hektaru.
– To je u granicama višegodišnjeg proseka, čime bi trebalo da budemo zadovoljni. Jesanas je pod hlebnim zrnom u Vojvodini zasejano ukupno 329.618 hektara, 25.000 više nego u 2019/20. godini, tako da će ukupan rod biti dovoljan za domaće potrebe. U zavisnosti od kvaliteta zrna, može se očekivati i povećan izvoz – rekla je Jelena Nestorov Bizonj, sekretarka Zadružnog saveza Vojvodine (ZSV).
Ona se posebno osvrnula na kalkulaciju cene pšenice na individualnom sektoru, sa kojom stručna služba ZSV izlazi svake godine uoči žetve.
– Ukupani troškovi repromaterijala, svih mašinskih usluga, kao i sredstava zaštite po hektaru iznose 111.704 dinara. Na procenjeni prinos od 5.000 kilograma po hektaru proizvodna cena zrna je 22,34 dinara za kilogram – rekla je Nestorov Bizonj, dodavši da sve ispod toga ratarima donosi gubitak.
Upravo o troškovima i gubicima u proizvodnji pšenice govorio je Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu.
– Tržište je nemilosrdno, pogotovo za poljoprivrednike koji imaju proizvodnju na manje od 50 hektara. Na pšenici, što je odomaćena praksa, uvek bolje zarade oni koji je otkupljuju i izvoze nego sami neposredni proizvođači. Uprkos sveukupnom, posebno tehnološkom napretku u poljoprivredi, država ne može i ne sme da zaboravi male poljoprivrednike okupljene oko zadruga. Ministarstvo koje vodim bori se za osnivanje garantnog fonda čija bi osnovna funkcija bila da seljaku nadomesti razliku između tržišne i proizvođačke cene, kako ne bi poslovao sa gubitkom – rekao je Krkobabić. Očekuje da ovogodišnja cena bude primerena troškovima proizvodnje.
AKO JE MOGUĆE, PRODAJTE PŠENICU KASNIJE
Na osnovu trenutnog stanja na tržištu žitarica, kilogram novog roda mogao da bude najviše između 20 i 21 dinar bez PDV-a, što je deset odsto više u odnosu na lanjsku cenu u toku žetve, smatra Žarko Galetin, dugogodišnji direktor novosadske Produktne berze.
Prema njegovim rečima, svi tržišni pokazatelji ukazuju da će pšenica sigurno biti skuplja posle žetve, pa stoga savetuje ratare da je, ako ikako mogu, sačuvaju i prodaju kasnije.
– Većina proizvođača pšenicu lane je, setimo se, prodala odmah nakon žetve za 18 dinara jer rod hlebnog zrna poljoprivrednicima donosi „prve novce” u godini. Malobrojni su bili oni kojima dinar nije bio potreban odmah, pa su, čuvajući pšenicu u svojim skladištima ili na lageru kod otkupljivača, ostvarili dobru zaradu – kaže Galetin.
Ako se hlebno zrno čuva do pozne jeseni i početka zime, očekuje se da tada bude skuplje za minimalno dva-tri dinara od onoga što otkupljivač trenutno nudi.
Najvažnija poruka sa neuzinskog skupa zadrugara jeste da će pšenice biti dovoljno za naše potrebe. Zadrugare i njihove kooperante najviše, naravno, muči to u kakvom će stanju do kraja žetve biti rod, a posebno šta će biti sa otkupnom cenom.
TOPLOTNI UDAR UTICAO NA KVALITET
Iako je žetva tek na početku, primećen je neujednačen kvalitet od regiona do regiona. Direktor Opšte zemljoradničke zadruge „Bečej” Miroslav Glavaški kaže da prvi otkosi na zasejanih 2.800 hektara pod hlebim zrnom govore da će prosečan prinos biti oko 5,5 tona po hektaru.
– Za razliku od prošle godine kada je prinos bio slabiji, a kvalitet zrna bolji, sada je obrnuta situacija. Analize proteinskog sastava zrna ne prelazi 11 odsto, što očito ukazuje na slabiji kvalitet – kaže Glavaški, uz napomenu da je tome najviše doprineo toplotni udar poslednjih dana juna.
