PRAVNA LICA SE OBUČAVAJU ZA PRELAZAK NA ELEKTRONSKE FAKTURE

Bez papirnih računa od 2022. godine

Na inicijativu „Društva računovođa i revizora” Zrenjanin, u saradnji sa firmom „Moj-eRačun”, oranizovana je edukacija računovođa za razmenu elektronskih dokumenata. Oni su upoznati sa Pravilnikom o registrovanju, evidentiranju i dostavljanju elektronskih faktura, objavljenom u junu ove godine. Elektronska razmena dokumentacije će, kako kaže Dušanka Buzadžija predsednica „Društva”, uštedeti vreme, novac i prostor, pružiti sigurnost slanja, te potvrdu statusa računa. Zakon predviđa da je od 1. jula 2021. godine obavezna razmena elektornskih računa između pravnih lica i državnih institucija.

ZAOKRUŽEN PROCES
Kako objašnjava naša sagovornica, u prelaznom periodu između privrednih subjekata primalac može dati saglasnost za prijem fakture u elektronskom formatu putem servisa „Moj-eRačun”. Ona skreće pažnju da faktura obavezno mora da sadrži istaknutu identifikacionu oznaku (ID) osobe koja je kreirala dokument.
– Privredni subjekti su u obavezi da do kraja 2021. godine, a po uspostavljanju tehničko–tehnoloških uslova, pređu na program za elektronsku razmenu računovodstvenih isprava, digitalizaciju poslovanja, po modulima eletronskog delovodnika, elektronske pošte, elektronske fakture i principala (namenjenog advokatima) – kaže Buzadžija.
Računovođe će poslovati preko servisa „Moj-eRačun” koji je integrisan sa najčešće korišćenim računovodstvenim programima, iz kojih pošiljalac može direktno da šalje račun, a putem njega fakture mogu da se dostavljaju i inostranim klijentima.
– U pitanju je mreža za razmenu elektronskih dokumenata između pravnih lica i državnih preduzeća koja se finansiraju iz budžeta Republike Srbije koja pruža zaokružen proces – od izdavanja i preuzimanja do protoka i skladištenja elektronskih dokumenata u Moj-eArhiv – objašnjava Stefan Aćimović, iz Kompanije „Moj-eRačun”.
Kako navodi, elektronski račun u potpunosti je izjednačen sa papirnim u skladu sa regulativama i standardima Evropske unije. Faktura je overena aplikativnim sertifikatom i vremenskim žigom, pa je pravosnažna pred zakonom.
– Prednost korišćenja servisa Moj-eRačun jeste i njegova brzina. Omogućeno je i praćenje statusa poslatih računa, pa pošiljalac može da proveri da li je i u kom momentu račun preuzet, ili pak čeka na preuzimanje koje se može uraditi u roku od pet dana – kaže Aćimović.
On dodaje da se o elektronskim računima već dugo priča i polemiše, ali i da se postavlja pitanje da li je Zakon o elektronskom dokumentu shvaćen ispravno?
– Do smo kao elektronski račun dostavljali PDF u prilogu mejla, ali to nije ispravan elektronski dokument. Da bi e-račun bio u skladu sa zakonom, on osim PDF vizuala, mora da poseduje strukturni oblik xml rađen po evropskom standardu UBL 2.1 – objašnjava Stefan Aćimović.

POSTEPENA DIGITALIZACIJA I USAVRŠAVANjE
Prelaskom na elektronsko fakturisanje posao računovođa za korak je bliže potpunoj digitalizaciji. Iako u vremenu pandemije takvo poslovanje olakšava uspešno funkcionisanje knjigovođa, Buzadžija naglašava da usled epidemijske situacije oni sve teže uspevaju da naplate svoje usluge.
„Društvo računovođa i revizora” omogućuje da članovi i oni koji to žele da budu, na jednom mestu dobiju informacije iz različitih oblasti, kao i savete iz radnog prava. Za 18 godina, koliko „Društvo” vodi naša sagovornica, edukovano je više od 3.000 računovođa, a oko 200 kandidata polagalo je obuke iz računovodstva. One su organizovane u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje i Konsultanskom kućom GOPA iz Hamburga u okviru projekta „Program podrške nezaposlenim i razvoju ljudskih resursa”.
– Cilj nam je da promovišemo zakonsku regulativu u računovodstvu i zastupamo standarde u oblasti licenciranja profesionalnih računovođa, organizujemo edukacije i obuke iz naše oblasti. Zajedničkim aktivnostima treba da intenziviramo uvođenje računovođa u elektronsku razmenu dokumentacije – kaže Buzadžija.

  • JEDINSTVEN KATALOG KNjIGOVOĐA
    Registar pružalaca računovodstvenih usluga počeće sa radom 1. januara 2021. godine. U njega mogu da budu upisna sva pravna lica i preduzetnici koji imaju registrovanu delatnost u toj oblasti, pod uslovom da je bar jedna stalno zaposlena osoba sa profesionalnim zvanjem iz računovodstva i revizije.
    Oni moraju da imaju dozvolu za pružanje računovodstvenih usluga koju izdaje Komora ovlašćenih revizora. Treba da poseduju i licencu koju može da izda bilo koja organizacija članica Međunarodne federacije računovođa. Rok za upis u registar ističe 1. januara 2023. godine.

J. Šormaz