Tokovi tri velike reke, Dunava, Tise i Begeja obiluju biljnim i životinjskim svetom, kao i bajkovitim predelima. Nadohvat ruke su svakome ko želi da ih vidi i uživa u jedinstvenim pejzažima. Naš sugrađanin, Predrag Kostin, fotograf i zaljubljenik u prirodu, nedavno je objavio foto-monografiju pod nazivom „Reke života”. Njome želi da predstavi starosedeoce rečnih tokova i da skrene pažnju kako bi se više računa povelo o svetu koji nas okružuje.
JELEN – GOSPODAR ŠUMA
– Čovek je kroz vekove pratio reke, živeo pored njih i usklađivao svoj bioritam ne mareći previše za biljni i životinjski svet. Nije razmišljao da li ugrožava njihov dom, a njima je zaista malo potrebno. Da ih ne uznemiravamo, već da im damo priliku da nastave svojim ustaljenim tokom – objasnio je Predrag Kostin koji se fotografijom prirode bavi punih 15 godina.
U knjizi „Reke života” uvrštene su slike koje su autorov lični odabir, ali koji je bilo jako teško načiniti, s obzirom na to da ih je napravio nekoliko hiljada.
– Stavio sam one koje su mi drage. Gledao sam da budu što raznovrsnije i da prikažu što više životinjskih vrsta. Dominira jelen, gospodar šuma, najlepše i najgracioznije stvorenje koje je na mene ostavilo poseban utisak. Toliko je nečujan kada prolazi kroz šumu, iako je ogroman – rekao je naš sagovornik.
Životinje su, dodaje, „najzahtevniji modeli”. Ne mogu se „nameštati”, već se fotograf mora prilagođavati, stapati sa okolinom, biti strpljiv do krajnjih granica i čekati satima da bi napravio ono što želi.
SVAKI TEREN JE ZANIMLJIV
Pored fotografskog znanja i iskustva, navodi naš sagovornik, onaj ko želi da se bavi ovim poslom mora biti biolog (zoolog) i da poznaje navike životinja. Kostin se prisetio šta je sve preživeo i šta mu je bilo najteže.
– Svaki odlazak na teren je priča za sebe i poseban izazov. Moramo ga dobro proučiti pre nego što odemo. Najčešće sam išao u pratnji mog prijatelja i saputnika Danila Đekovića, takođe vrhunskog fotografa i zaljubljenika u prirodu. Jednom prilikom nam je trebalo ronilačko odelo, jer smo ceo dan bili u vodi, za drugi smo morali da pravimo sklonište koje ne odudara od prirodnog ambijenta. Slikali smo ranom zorom, noću, po vrućinama i hladnoći.
Pamtim kada smo bežali od divljih svinja, koje umeju da budu opasne i agresivne. Sledećeg puta sam potopio foto aparat i sakrio se u vodu, jer je pravo ka meni išla ptica koja baš i nije bila raspoložena za slikanje (smeh). Da ne spominjem komarce i pijavice na šta smo već oguglali – ispričao je Predrag Kostin.
Dobar fotograf koji želi da se ovim poslom bavi mora da nosi kvalitetnu opremu koja nije ni malo laka. Na pitanje kako sve mogu, trpe i izdržavaju
Kostinov i Đekovićev odgovor je kratak i jasan.
– Pre svega važna je ljubav. Moraš voleti prirodu, fotografiju, biti uporan. Kod nas ova vrsta fotografije nije iskomercijalizovana kao na zapadu i od nje ne može da se živi. Ono što je pred Zrenjanincima i ostalim čitaocima uzrasta od 7 do 77 godina je produkt čiste ljubavi prema svetu koji nas okružuje – poručio je autor monografije.
ŽIVOTINJE NESTAJU
Pred objektivom Predraga Kostina „pozirale” su mnoge vrste ptica. Vodomar zbog kojeg je prešao hiljade i hiljade kilometara, orao belorepan, gospodar neba i mnoge druge životinje.
Na pitanje šta se za 15 godina promenilo, naš sugrađanin je kazao da je bio neiskusan u poslu, a životinja je bilo mnogo više. Gotovo da su se mogle videti na svakom koraku. Danas ih je sve manje.
– Mnoge vrste nestaju, izumiru, opet „zahvaljujući” ljudima koji uništavaju njihova prirodna staništa. Oprema sa kojom sam počinjao bila je skromna, da bi došao do profesionalnog nivoa dodaje on, uz reči zahvalnost mnogima bez čije pomoći i podrške ne bi ostvario cilj. – Kompanija „Gomeks” je prva prepoznala vrednost onoga što radim. Tu je naravno i moja porodica, koja snosi najveći teret i trpi moje „izlete u prirodu” i dugoročno odsustvo od kuće – rekao je Kostin.
