Nada Radnović posvetila je 32 godine svog angažmana organizaciji Crveni krst (CK). Time je ona aktivistkinja sa najdužim volonterskim stažom, za šta je prošle godine nagrađena Medaljom na manifestaciji „Sunčana jesen života”. Njena priča počela je ratne 1991. godine kada je započela humanitarni rad u Crvenom krstu.
PORODICA KAO MOTIVACIJA
– Počela sam da volontiram tih ratnih godina, i celu tu situaciju sam isprva jako stresno doživljavala. Kada su pristizale kolone, sve sam ih dočekala i otplakala. Najveća motivacija u životu su mi bili sinovi, jedan je u to vreme bio u ratu, a drugi u kasarni kada su je bombardovali. U tom periodu sam se totalno predala volontiranju i zaista sam vredno radila kad je bilo najteže. Moja života priča je velika. Ali bilo je tu i lepih stvari, izleta, seminara, obilazaka, sećanja – priča Nada.
Donedavno je bila i predsednica osnovne organizacije Crvenog krsta Bagljaš.
– Bagljaš je bio i ostao najveće naselje u gradu, a često smo bili i pilot program za sve aktivnosti Crvenog krsta, zajedno sa Mužljom. Baš u ovom naselju, dok sam bila predsednica, počela su prva organizovanja za davanje krvi po mesnim zajednicama, pre nekih tridesetak godina. Naša Mesna zajednica je bila jedna od onih gde je uvek bilo najviše davaoca – kaže Nada koja je i sama donirala krv 35 puta.
Uporedo sa volontiranjem bila je i ostala još uvek aktivni član Organizacije „Suncokreti – Bagljaš”, u kojem je od njenog osnivanja.
– U početku nas je bilo sedmoro, a sve je krenulo na inicijativu jedne doktorke koja je zamislila da stvori edukativno druženje za ljude koji su imali neke probleme, traume, smrtne slučajeve. Time se oni uključuju u razne aktivnosti i to im zaista mnogo znači – da nisu sami i da imaju neko društvo i razgovor – kaže ona.
NA MLADIMA SVET OSTAJE
Nada je pohvalila organizaciju CK. Naša sagovornica i tada i sada dobro radi sa mladima, trudeći se da ih okuplja i edukuje.
– Crveni krst ima jako velik broj dece volontera, i zaista su se lepo odazvali za vreme pandemije, na njih je sav teret pao. Ima nade za podmlatkom, ali u građanstvu je teško privući ljude. Ne znam šta bi mogao biti razlog tome, možda su ljudi prezauzeti, nezainteresovani ili razočarani – tvrdi ona.
Aktivizam je postao deo njenog života. Kako kaže, kad je htela da odustane, jednostavno nije mogla. Ipak, i pored te ljubavi, primećuje da više nisu stvari kao pre, kao ni ljudi.
– Moj muž je često govorio: Gospode Bože, kako ti ne dojadi da ideš tamo, kad god bi me video kako trčim sa svog posla na sastanke sa volonterima. I više puta sam htela da odustanem, ali nisam jednostavno mogla. Uvek sam volela da pomažem i učinim nekome, često makar i na svoju štetu.
Smatra da je spas u tome da se okrenemo jedni drugima, jer su, kako kaže, mnogi postali previše samoživi.
– Danas je malo ljudi koji ne gledaju samo svoj interes, za pojedine je aktivizam postao trend. Poručila bih da se čovek okrene čoveku. Nema druženja, postali smo obesni i samo gledamo neki interes. Mlade trebamo podučavati da budu dobri ljudi. Ja mislim da svaki član Crvenog krsta mora biti dobar čovek, jer to može samo onaj ko ima veliko srce i dušu.
Na pitanje da li misli da će joj se dobra dela vratiti, Nada smatra da se već vraćaju kroz njenu porodicu i decu, koja su dobri ljudi i na pravom životnom putu.
A. Ilijev Foto: Fejsbuk Simo Salapura i volimzrenjanin.com
USPOMENE NA DOBRA DELA
– Nikad neću zaboraviti akciju za devojčicu Jelenu, koja je bolovala od teške alergije. Za nju je trebalo da održimo jednu priredbu i ja sam se toliko zdala oko toga. Organizovali smo glumce, pozorište, škole, vrtiće, folklore kako bismo skupili sredstva. I uspeli smo da platimo lečenje. Nakon nekog vremena, srela sam njenu baku na jednoj humanitarnoj priredbi, na kojoj je ta ista devojčica sada igrala. Toliko sam bila srećna i uvek sam kada čujem takve lepe stvari – priseća se Nada.
Smatra da je spas u tome da se okrenemo jedni drugima, jer su, kako kaže, mnogi postali previše samoživi.
