Život je jedan i neponovljiv i u svakom trenutku treba raditi nešto lepo za sebe i za svoju okolinu. Ovo je životni moto naše sugrađanke Biljane Dimitrijević Martinov, diplomirane ekonomistkinje i književnice.
– Ja sam najbolji primer kako se može lepo živeti i nakon odlaska u penziju, kako se može voleti, raditi i biti kreativan. Kada sam bila mlada i imala više obaveza na poslu i u porodici, brinula o domu, suprugu i deci, nisam imala vremena da pišem. Tek kada sam otišla u penziju, pisanje mi je postalo sastavni deo života. U penzionerskim danima sam napisala četiri knjige. Nedavno sam primljena i u Društvo književnika Vojvodine – kaže Biljana.
Pesme i kratke priče je pisala odmalena. Želela je da jednog dana piše knjige koje će ljudi čitati. Ostvarila je svoje snove, ali tek kada je imala dovoljno vremena da se posveti pisanju…
– U svojoj prvoj knjizi „Osmeh kroz suze”, koju sam objavila 2009. godine, objedinila sam sve što mi se dešavalo u životu od četvrte godine do trenutka kada sam počela da je pišem – priča Biljana. – To je, zapravo, moja autobiografija uvijena u književnu formu. Podsticaj je došao od našeg velikog književnika Radivoja Šajtinca koji je tada bio i urednik književnog časopisa „Ulaznica”, čiji je izdavač Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin”- ističe naša sagovornica.
U svoje knjige je sabrala događaje i životno iskustvo iz mladosti i iz perioda kada je radila u privredi, zatim kao profesorka u Ekonomskoj školi „Jovan Trajković” u Zrenjaninu, a potom i kada je bila načelnica ekonomsko-finansijskog centra Opšte bolnice „Đorđe Joanović”.
– Prvu knjigu sam pisala sedam, osam meseci. Nadala sam se da će biti zanimljiva za čitaoce, ali ni izdaleka nisam sanjala da će naići na takvo interesovanje. To me je ohrabrilo i dalo snage da nastavim. Uživala sam u pisanju. Već 2012. godine objavila sam drugu knjigu. Moj prvi roman je „Pečat sudbine”, čija je radnja smeštena u period Drugog svetskog rata i neposredno posle njega. Kao i prvu, i moju drugu knjigu je objavila Biblioteka „Branko Radičević” u Žitištu. A onda sam nastavila, sećajući se detinjstva, odrastanja i mladosti, sudbine porodice… Polazeći od stvarnih događaja, gradila sam svoju priču iz mašte, spajala sudbine likova i porodica. I nastala je treća knjiga „Porodice iz starog kraja”, koju je objavila zrenjaninska Biblioteka – priča Biljana.
Ona podjednako uživa i u promocijama koje brižljivo priprema, a u ulozi voditelja i čitača bila je i autorka ovog teksta. Obrazovana, puna energije, životnog iskustva i želje da se vine u književne visine, Biljani je dala krila da opet počne novu knjigu. „Prokletstvo nedužnih”, njen treći roman, kritičari su ocenili visokim ocenama, a recenzenti su bili književnici i novinari Radivoj Šajtinac, Zoran Slavić, Aleksandar Bjelogrlić i Aleksandra Hajdin.
U svakoj njenoj knjizi je Banat, boje, mirisi i dah ravnice…
– Volim Banat i ne znam da li bih mogla da živim bilo gde osim u Zrenjaninu. Sa suprugom Mikom život je lep, kao i sa našom decom iz Mikinog i mog prvog braka. Kada sam izgubila muža naišao je veoma težak period života. Onda sam, na jednoj igranci u Ekonomskoj školi, srela Miku. I sve je postalo drugačije – moj i Mikin život, i život naše porodice. Promenio se Zrenjanin, ljudi, ceo svet – iskrena je Biljana.
Biljana i Mika zajedno putuju, uživaju u svakom trenutku života, brinu o svoj deci, bave se fotografijom, beleže trenutke sa promocija knjiga ili sa porodičnih susreta… I plešu kad god im se za to pruži prilika.
OD OLOVKE DO ŠTAMPARIJE
– Ja pišem staromodno, olovkom na papiru. Onda to što napišem diktiram Miki, pa on prekuca na kompjuteru. Mika radi i prelom, tako da je knjiga spremna za štampu već u našem domu. Pripremimo i fotografije i sve što je potrebno pre nego što knjiga bude odštampana – kaže spisateljica.
ZRENjANIN I BANAT
U romanu „Porodice iz starog kraja” Biljana je opisala život i običaje banatskih porodica u periodu od 1965. godine, do danas.
– To je roman porodice i roman o porodici. Beograđanin Dejan Vidović i Zrenjaninac Pavle Budišin, kolege sa fakulteta i drugari, kao glavni junaci oslikavaju nam poluvekovno razdoblje – kaže autorka.
Prema rečima Zorana Slavića, autora izdanja, u ovom romanu je predstavljen život skoro običnih ljudi, njihovi usponi i padovi.
– Pozornica dela je Zrenjanin, ali bi to mogao biti svaki vojvođanski grad. Autorka nas upoznaje sa socijalnim, psihološkim i etičkim principima vremena. Istovremeno saznajemo kako su se junaci knjige oblačili, koje ploče su slušali, koja kola su vozili – ističe Slavić.
