PROTEKLIH NEKOLIKO GODINA IZ BELOG BLATA U SVET OTIŠLO JOŠ 400 LJUDI

Gastarbajtera više nego pre tri decenije

Belo Blato je selo vrednih i složnih ljudi, nekada prosperitetno, poznato po uređenosti i pažnji prema zajedničkim dobrima. Međutim, ekonomska kriza koja predugo traje, a sada i mogućnost da se dobije i mađarsko državljanstvo, učinili su da se u selu maltene prepolovi broj ljudi koji su tu tokom cele godine.
Na popisu 2011. godine, Belo Blato je zvanično imalo 1.370 žitelja, u međuvremenu je spalo na hiljadu, a sada je njih još 400 manje. Vidi se to i po broju dece u seoskom vrtiću i školi. Danas ima više „gastarbajtera” iz mog sela nego sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Kao i u drugim mestima sa mađarskim življem, i ovde je prisutna Fondacija „Prosperitetni”, ali ni ona u potpunosti ne uspeva u svojoj osnovnoj nameri – započinje razgovor za „Zrenjanin” Miroslav Markuš, predsednik Saveta Mesne zajednice i odbornik Skupštine grada Zrenjanina.
Menja se i nacionalna struktura, kaže naš sagovornik, u selu je dosta raseljenih lica sa Kosova, mahom Roma.
-Ti ljudi su prihvaćeni su, ali se – reći ću samo toliko – nekako teško, skoro ili nikako ne uklapaju u naš tradicionalni način života… Svestan sam i sam, a i ljudi iz Saveta Mesne zajednice, da naša pozicija u petoj zoni, kada je reč o razrezu poreza, odnosno u drugom prstenu sela oko grada, umanjuju naše šanse da nešto više dobijemo iz budžeta za komunalnu izgradnju. Na primer, dozvola za projekat kanalizacije koja nam je, kao i svakom drugom selu preko potrebna, istekla je, a ni metar cevi nije postavljen. Veliko je pitanje hoćemo li ikada piti vodu iz zrenjaninske „fabrike vode” koja je, koliko znam, završena. Razmišljamo o eko-česmi, ali se postavljaju pitanja finansiranja, koje je sada mnogo komplikovanije nego pre nekoliko godina, a i kapaciteta, s obzirom na opadanje stanovništva – dodaje naš sagovornik.
Rešavanje ovih pitanja bilo bi daleko lakše da je krajem 2016. godine ovde uspeo referendum za nastavak samodoprinosa. Nažalost, zbog nedovoljnog procenta glasova „za”, izjašnjavanje ni ovog puta nije uspelo. Ovde to tumače činjenicom da je mnogo Beloblaćana formalno još na spisku birača, ali rade negde daleko i ne mogu da da dođu u selo samo zbog glasanja. Otuda ovde vele da sličnog referenduma još dugo neće biti.
Od poslova koje je Savet uspeo da obavi u 2017, Markuš izdvaja obnovu 1.500 metara atarskog puta sa zastorom od grebanog asfalta, koji vodi do Begeja, preko zaštićenog prostora „Carske bare”. Osim što pomaže Beloblaćanima da dođu do svojih trstika – gde ovih dana imaju pune ruke posla – put olakšava lovcima izlazak dok čekaju u noćnim satima. Tada divlje svinje napuštaju rezervat i prave štetu širom atara, pa ih u takvoj nameri treba sprečiti.
Beloblaćani su nedavno, sopstvenim radom i sredstvima obnovili spomenik meštanima koji su pre 73 godine poginuli na Sremskom frontu, koji se nalazi između dve crkve, evangelističke i rimokatoličke.
Belo Blato održava veze sa bratskim selima u tri susedne države: u Slovačkoj to je Pribelca, u Mađarskoj Vanjarc Vašheđ, a u Bugarskoj Bela Slatina. Putuje se, gostuju folklorne grupe, a tradicionalno u junu, u selu se održava slikarska kolonija.

  • DA AMBULANTA RADI BAR DAN VIŠE
    Seoska ambulanta u Belom Blatu radi tri dana u sedmici, a apoteka (otvorena 2011.), dva puta nedeljno. Prema rečima Markuša, bilo bi dobro kada bi lekar bio na raspolaganju Beloblaćanima još jedan dan u sedmici.
    Većina stanovnika Belog Blata se, pored zemljoradnje, bavi i nekim zanatom. Od trske ovde prave razne upotrebne predmete, a po tome su najpoznatije porodica Straka, Goda, Sabo i stolarija „Hanjik”. U industrijskim pogonima u Zrenjaninu radi oko 50 stanovnika, a na Ribarskom gazdinstvu „Ečka” njih dvadesetak, što je višestruko manje nego pre dve-tri decenije.
  • ISTRAŽIVAČKI CENTAR
    Nekoliko godina u Belom Blatu je aktivan Međunarodni istraživački centar, gde mladi ljudi pod stručnim nadzorom unapređuju svoja znanja iz biologije i ekologije. Projekat realizuje Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, zajedno sa Mesnom zajednicom Belo Blato i Fondacijom „Carska bara”. U blizini istraživačkog centra je već dobro poznata etno kuća.

M. Stojin