Večiti mladić izaziva divljenje i mami uzdahe
Najstariji zrenjaninski automobil „sitroen c 4” bio je prvi taksi u gradu, tadašnjem Petrovgradu. Kada se pojavio na ulicama naše varoši, građani su ga posmatrali kao atrakciju. Vremešni, ali uglancani i sređeni oldtajmer i sada privlači veliku pažnju i dive mu se svi koji ga vide.
Bila je 1935. godina kada je mladi Rada Stanulov uvideo da se od prevoza putnika može živeti, te je u Beogradu kupio polovni „sitroen”, nazvan „lacika”. Sada ga, s ponosom čuva i održava Radin unuk, naš prosvaljeni olimpijac, veslač Milorad Stanulov.
– Naš „lacika” iz 1929. godine je porodični auto i mi smo ponosni na to. Deda Rada ga je vozio do 1966. godine. Pauzirao je samo za vreme Drugog svetskog rata, kada su mu Nemci oduzeli točkove. No, pedesetih godina prošlog vela nastavio je da taksira – priča Milorad. – Stari Zrenjaninci znaju da je auto bio parkiran ispred Hotela „Vojvodina”, odakle je moj deda kretao na putešestvija po Banatu, prema Beogradu, Novom Sadu… Deda Rada je pre „sitroena” imao autobus kojim je prevozio putnike. On je uspostavio prve autobuske linije za Jašu Tomić, Novi Sad i Vršac.
Zanimljivo je da se deda Rada družio sa velikanima tadašnjeg glumišta, te je „lacika” tokom sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka „statirao” u filmovima kao što su „Splav meduze”, „Majstor i Margarita”, čak ga je i Pavle Vujisić vozio u jednom filmu. Poznati glumac i reditelj Ljubiša Samardžić angažovao je „laciku” kada je snimao film „Konji vrani” 2007. godine u okolini Žablja.
– Posle toga smo moj prijatelj Steva Domjeskov, automehaničar, i ja rešili da ga restauriramo. Dve godine smo radili limariju, rasklopili smo karoseriju do šasije, trule metalne delove smo zamenili novim. Potom je auto peskaren, ofarban osnovnom bojom i dobro zaštićen. Nakon toga su svoj posao odradili farbari i tapetari. Automobil je sve lepše izgledao. I posle sedam godina sam ga registrovao. Vozimo ga povremeno, najčešće ja, a moj sin Nenad se obučava. Auto služi za prevoz mladenaca na venčanje i snimanje filmova – ističe Milorad.- „Lacika” je registrovan kao istorijsko vozilo. Mnogi vole da se slikaju kraj njega i da zavire u unutrašnjost. Automobil je korišćen i za snimanje filmova „Razbojnici Banata”, „Papilon”, pa i ja stičem iskustvo kao statista – kaže kroz osmeh Milorad Stanulov.
Najstariji zrenjaninski taksi bio je zanimljiv i producentima serije „Senke nad Balkanom”, pa je poslužio za nekoliko scena koje su snimljene nedavno u Zrenjaninu.
Milorad Stanulov je odrastao u Ulici cara Lazara, a u ulici pored je živeo njegov prijatelj Steva. Priseća se da je deda svu decu iz ulice vozio uglavnom kada se vraćao sa posla i svima je to bio nezaboravan doživljaj. Steva je zbog toga želeo da pomogne restauraciju.
– U „laciki” su se vozili svi mladenci iz naše familije. Čak je i moja mama, koja je iz Mokrina, dovezena tim autom kada se udavala za tatu. Deda Rada je znao sve staze i puteve u Banatu. U to vreme je skoro jedini imao automobil. Za „laciku” je moja porodica veoma vezana. Posebno mi je drago kada mi neko od poznanika kaže da se vozio u „sitroenu” kad je bio mali i da ga veže lepo sećanje za mog dedu – sa ponosom navodi naš sagovornik. I. ISAKOV
