Cenom od 17 dinara za kilogram mi ne možemo da budemo na nuli, već samo na gubitku. Da bismo uspeli da platimo sve dažbine i da nam ostane neka zarada, cena mora da bude viša od 20 dinara – kaže Vitomir Eremić, agronom i ratar iz Elemira
Prema podacima koji su se do sredine ove sedmice slili u jedinicu Poljoprivredne stručne službe u Zrenjaninu, u srednjem Banatu se pod pšenicom našlo nešto više od 85 procenata površina od planiranih 50.000 hektara. Iako nije zahvalno prognozirati, sva je prilika da će pod hlebnim žitom biti manje oranica nego lane, a razlog je nezadovoljavajuća cena. Ječmom je zasejano oko 4.000 hektara, što je nešto više nego 2018. godine, a najvećim delom radi se o proizvodnji ugovorenoj za potrebe pivara.
– Pšenica će, s obzirom na do sada urađeno, biti zasejana u idealnom agrotehničkom roku, ali brine nedostatak vlage u zemljištu što može da oteža nicanje i otpornost na zimske hladnoće. Nagla zahlađenja i zakasnele, a obilne padavine, učinili su da ovogodišnja žetva bude slabija od prethodnih nekoliko godina kada smo imali i rekordne prinose – komentariše dipl. inž. Zorica Rajačić, savetodavac u Poljoprivednoj stručnoj službi Zrenjanin.
Vitomir Eremić, dipl. agronom i ratar iz Elemira, koji ima 10 hektara pod pšenicom, ističe da je trenutna cena ove žitarice od 17 dinara za kilogram nezadovoljavajuća.
– Sa tom cenom mi ne možemo da budemo na nuli, već samo na gubitku. Da bismo uspeli da platimo sve dažbine i da nam ostane neka zarada, cena mora da bude viša od 20 dinara. Za razliku od zemalja u susedstvu, podsticaji koje dobijamo su skromni. Po hektaru država daje 4.000 dinara što nije dovoljno. Još veći problem je nafta. Ja nemam nikakav regres od države za naftu, plaćam je kao i svi ostali. Kako bismo nekako uspeli da plasiramo robu, osnovali smo udruženje poljoprivrednika u Elemiru. Nadamo se da će država prepoznati naše probleme i da će nam pomoći – kaže Vitomir Eremić.
Govoreći za novosadski „Dnevnik”, predsednik Saveza poljoprivrednika Banata Dragan Kleut je istakao da će žita ove godine biti manje nego ranijih godina. Objasnio je da ratari znaju da treba da seju seme sa sertifikatom, ali da je to skupo, pa se u nedostatku novca snalaze i seju žito iz svoje produkcije. Kleut je naveo da će onima koji kupe seme i zaseju ga na njivi uzetoj u zakup troškovi setve biti 110.000 dinara po hektaru. Oni koji na svojim njivama seju deklarisano seme moraće da izdvoje oko 80. 000 dinara po hektaru, a najjeftinije će proći poljoprivrednici koji budu sejali svoje seme na svojoj zemlji, procena je da su njihovi troškovi oko 60.000 dinara.
NEGATIVAN REKORD ULjANE REPICE
– Uljana repica je ove godine zabeležila negativan rekord: pod ovom uljaricom je svega 1.750 hektara. Razlog je strah od reprize lanjske suve i hladne zime. Ono što je poniklo izgleda dobro, ali je neophodan tretman insekticidima, o čemu je Prognozno- izveštajna služba Vojvodine izvestila ratare SMS porukama još 27. septembra (opširnije na www.pisvojvodina.com). Ostali jesenji radovi, kao što je priprema zemljišta za setvu, protekli su dobro, ali će duboka obrada biti otežana i moraće da bude odložena do prvih obilnijih kiša – kaže Zorica Rajačić.
