Kada sam 1995. godine upisivao srednju školu, nalazio sam se (kao i svi mali maturanti) pred ozbiljnim dilemama. Bilo je potrebno izabrati buduću profesiju. Naravno, tome je prethodila temeljna priprema za prijemni ispit (maternji jezik i matematika). Tada je celokupno gradivo dolazilo u obzir. Samim tim je proces selekcije bio precizan i nedvosmislen (sa izuzetkom koruptivnih radnji pojedinih rukovodilaca).
Konkretno, 1995. godine je trebalo oko 90 bodova da bi neko postao đak Zrenjaninske gimnazuje. Sećam se kao juče da je bilo, dobar prijatelj nije postao gimnazijalac, jer je imao oko 86 bodova. Otuda je odlučio da bude građevinski tehničar. Nije pogrešio, postao je vrhunski arhitekta!
Kakva je situacija danas? U Beogradu i Novom Sadu je i dalje slična. Nužno je obezbediti devedesetak bodova. No, kada je u pitanju ovdašnja gimnazija, prema nezvaničnim podacima, prag za upis je bio: za prirodni smer 60, društveni 74, a opšti 77. U isto vreme, da bi se postao tehničar drumskog saobraćaja nužno je bilo steći 72,5. Srednja škola „Nikola Tesla“ je postala elitna sa svoja dva elektrotehnička smera: IT (89) i računara (81). Sličan je bio cenzus u Ekonomskoj školi, za ekonomskog tehničara 80 bodovova.
Ko će snositi odgovornost za krah koji je doživela nekada ugledna Zrenjaninska gimnazija? Ponor koji su dotakli je posledica procesa koji je trajao decenijama! Od „elitnih“ odeljenja stiglo se do brloga u kome se danas svi valjamo…
