Nemar i zloupotrebe u korišćenju državne zemlje na koje su paori prethodnih godina upozoravali, govoreći i za naš list, sada je prvi put potvrdila jedna državna institucija. Između ostalog: da se licitacije za oranice u Zrenjaninu održavaju nakon isteka svih rokova za setvu, da se neplaćanje zakupa toleriše, da je u ponudi više obradivih površina nego što je stvarno stanje. Sve to dokumentovala je Državna revizorska institucija (DRI) u nedavno objavljenom izveštaju.
– Drago nam je zbog toga, ali nas interesuje i da li će se povodom njihovih nalaza pokrenuti neki postupak i ispitati odgovornost za propuste. Naši poljoprivrednici su prethodnih godina ostali bez mogućnosti da obrađuju državno poljoprivredno zemljište. Ovo je kulminacija javašluka i korupcije – ističe predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata Dragan Kleut.
KASNE PROGRAMI, PA ZATIM I LICITACIJE
Zrenjanin kasni sa donošenjem Godišnjeg programa za državno poljoprivredno zemljište i sa podelom parcela. Zbog toga paori koji se nadmeću za državne oranice nisu u mogućnosti da uđu na njive na početku agroekonomske godine, 1. novembra. Time im se skraćuje vreme za obavljanje radova, navodi DRI.
Naime, pomenuti godišnji program treba da se donese do 31. marta – a ne duboko u jesen, kao što je duže vreme slučaj u Zrenjaninu.
Od 2018. do 2021. godine, oko 83 odsto lokalnih samouprava u zemlji kasnilo je sa usvajanjem ovog dokumenta – prosečno za 112 dana. Zrenjanin je ovaj broj nadmašio za svaku analiziranu sezonu – 2018/19. odocnio je za 158 dana, 2019/20. za 205, a 2020/21. za 273 dana.
Prema obrazloženju nadležnih iz Gradske uprave, kasnilo se zbog velikog broja stočara prijavljenih za preči zakup, nezavršene restitucije, kao i komasacije u Botošu, predmeta koji se po tužbama nalaze pred Upravnim sudom…
Predstavnici Grada su se revizorima pravdali i tehničkim problemima sa aplikacijom za izradu programa, kao i pandemijom kovida-19.
Međutim, Uprava za poljoprivredno zemljište Ministarstva ističe da godišnji programi probijaju rokove jer se čeka na realizaciju prethodnih.
Predviđena sankcija za kašnjenje jeste privremeno obustavljanje isplata lokalnoj samoupravi iz republičkog budžeta. To se ne sprovodi jer Ministarstvo poljoprivrede o prestupu ne obaveštava Ministarstvo finansija.
Analiza DRI dalje pokazuje da se kasnilo sa svakim vidom dodele zemlje – od ustupanja bez naknade, preko prava prečeg zakupa, pa sve do licitacija.
Grad je takođe prekršio i rokove za dostavu izveštaja o prihodima od zakupa zemlje Minstarstvu – sve raporte od 2018. do 2021. prosledio je tek lane.
„MATIJEVIĆ” OBRAĐUJE ZEMLJU BEZ UGOVORA
Republički inspektori su zakazali u kontroli lokalnih samouprava, utvrdili su revizori.
U Zrenjaninu se ne kontrolišu i ne overavaju knjige polja, koje zakupci treba da vode kako bi se uspostavio plodored i pratili ostvareni prinosi. Isti je slučaj i sa oranicama koje se obrađuju bez ugovora o zakupu, upozorava DRI.
– Industrija mesa „Matijević” koristi 1.057 hektara državnog polj. zemljišta bez zaključenog ugovora o zajmu, plaćenog dela zakupnine od 462.801 evra i dostavljenog sredstva obezbeđenja. Takođe, zaključene ugovore nemaju ni „Ćirić i sin” iz Sakula koji koristi 372 ha, ni Zemljoradnička zadruga Aradac za 230,21 ha – utvrdili su revizori.
Naime, ove tri firme su nakon javnog konkursa 2020. godine na 15 godina dobile zemlju po pravu prečeg zakupa zbog vlasništva nad infrastrukturom. Međutim, žalile su se Upravnom sudu da je cena najma zemlje nezakonita.
Zbog toga se i Odsek za poljoprivredu Zrenjanina obraćao Upravi za poljoprivredno zemljište, ali je pisani odgovor izostajao, konstatuju revizori. Dodaju da je i inspekcija utvrdila ovu nezakonitost, ali da ništa nije preduzela.
Inspekcija takođe utvrđuje da li uzurpatori koriste oranice bez pravnog osnova. U prethodne tri godine, najviše uzurpiranih površina je otkriveno 2020. – oko 493 ha – u Kleku, Botošu i Knićaninu, od čega je skidanjem useva prihodovano 4,8 miliona dinara.
Nezakonitosti su revizori uočili i u upravljanju pašnjacima i utrinama, koji su povereni selima. U mesnim zajednicama (MZ) Aradac, Melenci i Gradnulica ove površine su preorane i date u zakup fizičkim licima, zbog čega su korist uživali pojedinci, a ne svi meštani. Uprava za poljoprivredno zemljište zbog toga je naložila Gradskoj upravi da poništi sva rešenja o vraćanju ovih površina selima ukoliko poseduje dokaze da se njima nezakonito raspolaže. Međutim, to nije učinjeno.
Nadležni u Zrenjaninu sada imaju tri meseca da se jave DRI sa predlozima kako će otkloniti uočene nezakonitosti i nepravilnosti.
M. Maričić
BEZ KRITERIJUMA
Državno poljoprivredno zemljište može se dati na korišćenje bez plaćanja naknade obrazovnim ustanovama, stručnim poljoprivrednim službama i socijalnim ustanovama, najviše do 100 hektara, podseća DRI. Zanimalo ih je po kojim kriterijumima su četiri osnovne škole i osnovna i srednja škola „9. maj” od 2018. do 2021. od Grada Zrenjanina dobile ukupno 97,6 hektara zemljišta. Odgovor da će opredeljene površine služiti za edukaciju nije ubedio revizore. Poručili su da bi gradovi i opštine trebalo da imaju propisane kriterijume za dodelu zemljišta na korišćenje bez naknade.
KASNE PROGRAMI, PA ZATIM I LICITACIJE
