ROBERT SABO O BANATSKIM NEMCIMA, UDRUŽENJU I PLANOVIMA

Očuvanje identiteta je najvažnije

Za nepuna tri veka koliko su prisutni na teritoriji nekadašnjeg Velikog Bečkereka, Podunavski Nemci su ostavili duboke tragove u političkim, ekonomskim, društvenim, kulturnim i mnogim drugim segmentima javnog života grada. Njihove zasluge proširuju se i na teritoriju cele Vojvodine. Neprocenjiva (ne)materijalna baština koju su za sobom ostavili jedinstveno je svedočanstvo o njihovom postojanju.
Centar banatskih Švaba osnovan je 2018. sa idejom da se ozbiljnije pristupi očuvanju kulturno-istorijskog i zanatsko-industrijskog nasleđa Nemaca. O tome šta je urađeno tokom četiri godine, problemima i izazovima, ali i planovima za naredni period razgovarali smo sa Robertom Sabom, predsednikom Centra.
Šta se od osnivanja promenilo i gde je danas Udruženje?
– Smatram da smo u proteklom periodu svojim aktivnostima uspeli da postanemo prepoznatljivi u nemačkoj zajednici. Uspešno sarađujemo sa drugim organizacijama i javnim institucijama. Činjenica je da, kada govorimo o kulturnom nasleđu Nemaca, mi u stvari dobrim delom govorimo i o kulturnom nasleđu Banata. Ključni motiv za osnivanje Udruženja je opstanak nemačke zajednice, negovanje maternjeg jezika i kulturne baštine, kao i korišćenje prava na informisanje na nemačkom jeziku. Podsetiću samo da je prvu industrijsku radionicu – pivaru, daleke 1745. pokrenuo Sebastijan Kracajzen, doseljenik iz Bavarske. Za prvu štampariju i novine u našem gradu zaslužan je Franc Paul Plajc.

Koji su bili najveći izazovi sa kojima ste se susretali?
– Najveći problem svih nemačkih udruženja, pa i našeg, je starosna struktura. Većina naših članova je starije dobi, dok kod mlađih generacija sve teže dolaziimo do interesovanja za aktivnije učešće u radu. Drugi i najveći izazov je očuvanje identiteta. Centar banatskih Švaba je u proteklim godinama organizovao za mlade besplatne časove nemačkog i školu veb novinarstva. Cilj nam je bio da okupimo i motivišemo nove generacije da neguju svoje nemačko poreklo kroz kreativne i digitalne platforme.
Prošle godine smo kroz projekte obezbedili opremu, a do kraja 2022. planiramo najveći poduhvat – pokretanje dvojezičnog portala „Kulturportal Banat” . Nadamo se da ćemo preko njega dopreti i do potomaka banatskih Švaba raseljenih širom sveta.
Šta je do sada još urađeno?
– U protekle četiri godine realizovano je nekoliko većih i manjih aktivnosti koje su bile podržane od Ministarstva unutrašnjih poslova SR Nemačke (BMI) i matične Ambasade, republičkih i pokrajinskih nadležnih ministarstava i sekretarijata kao i Grada Zrenjanina. Izdvojio bih organizovanje časova nemačkog jezika za decu i odrasle koje smo sprovodili u saradnji sa mesnim zajednicama „Dositej Obradović” i „Mala Amerika”. Spomenuću i organizaciju nekoliko izložbi sa tematikom Podunavskih Nemaca, štampanje brošure o banatskim Švabama i prateću kamernu postavku koja svedoči o životu ove nacionalne manjine u našem gradu. U 2022. realizovan je jednodnevni pozorišni festival u saradnji sa kolegama iz Sombora i Sremske Mitrovice. Do kraja godine nas očekuje i postavljanje izložbe „Verski običaji Nemaca u Vojvodini”.
U čemu se ogleda doprinos banatski Švaba zajednici?
– Danas, Nemaca u Vojvodini ima oko četiri hiljade. Upravo predstojeći popis predstavlja veliki izazov za našu zajednicu, jer se usled mortaliteta i migracija stanovništva pribojavamo da bi taj broj mogao biti manji. Pripadnici nemačke manjine okupljeni u dvadesetak udruženja širom Vojvodine glavnu podršku imaju u Nacionalnom savetu, koji u skladu sa svojim mogućnostima maksimalno podržava njihov rad. Pre nekoliko dana raspisani su izbori za Nacionalne savete koji nas očekuju 13. novembra. Koristim priliku da pozovem sve pripadnike nemačke manjine, sve naše sugrađane koji imaju nemačko poreklo da se na predstojećem popisu stanovništva izjasne kao Nemci, kao i da se upišu u poseban birački spisak nacionalne manjine i tako ostvare svoje biračko pravo. Centar banatskih Švaba će i dalje raditi na okupljanju nemačke zajednice, a u tom radu imamo veliku podršku i odličnu saradnju sa lokalnim medijima što dokazuje i dvojezična srpsko-nemačka stranica koja se periodično objavljuje u listu „Zrenjanin”.

Miroslava Malbaški