Gledala sam na internetu snimak iz jedne latinoameričke zemlje. Vidite momke kako sade cveće po putevima kojima se kreću motorna vozila. I, što je najlepše, vozači su pažljivi, obilaze ih… Potom vidite ogromnu rupu na putu u koju upadaju točkovi automobila i shvatite da je, zapravo, reč o performansu: koliko god rupa na putu, toliko ćemo zasaditi cveća, proleće je, pa…
I, pitamo se, pitamo – kakve to ima veze sa Zrenjaninom. Pa, ima. Ima što se tiče rupa na putu, manje što se tiče lala i zumbula koje još cvetaju po dvorištima. Dakle, od rupa na putu vozači se hvataju za glavu. U celom gradu. Kod Bolnice. Na Trgu Dositeja Obrodovića ima jedna baš onako dobra… I u svim delovima grada, skoro svim ulicama, magistrali, nema da fali… Mora biti da su to one iste rupe koje su kao nešto popravljane, ono kad sipaš asfaltnu malu, malo pređeš preko nje valjkom, pa malo i traje. I sada je na putevima katastrofalno stanje. I ne vredi da ih prekrije sneg, jer on se otopi, a rupčage ostaju. Pitamo se, dokle?
Dok ponovo ne budu „zakrpljene”? Ili dok u njima ne bude posađeno cveće?
Samo, mislim da ovo drugo u našem gradu ne može da bude. Prvo, rupa je mnogo, i ogromne su, pa ko još da kupuje zemlju i zasad, i da se sve zeleni. Ma, bilo bi to na svakih desetak metara, pa bi smetale vozačima, a i onako je to samo dobra šala koja je, na našu žalost, vrlo istinita. Jer, kako voziti po ovakvim putevima?
Drugo, nisam sigurna ni da bi sirote cvećkice ostale. Jer, zasađene su lane sadnice, da iz njih iznikne lepo drvo koje će nam ulepšati kraj u kome živimo. I, šta je bilo posle? Pa, bilo je to da su na njih naletali vozači parkirajući vozila na zelenim površinama. Ili su, jednostavno, lomljene.
Moram, ipak, da kažem da ima dobrih Zrenjaninaca koji su ove jadne stabljike letos zalivali. Pokušavali da je ih na neki način zaštite od bahatih vozača i prolaznika. Hoće li uspeti da se osveže ovog proleća? Čisto sumnjam…
