SAVET SREDNjOBANATSKOG OKRUGA O PROJEKTIMA KOJIMA ĆE KONKURISATI KOD EVROPSKIH FONDOVA

Begej plovan do 2020

– Kanal Begej trebalo bi da do sredine 2020. godine celim tokom kroz našu zemlju, bude plovan i da osim turističkih plovila bude spreman i za teretna plovila nosivosti do 500 tona. To bi, pored rekreativne i turističke, podrazumevalo i komercijalnu plovidbu, na primer za žitarice. Uslov za to je da do sredine marta Briselu bude dostavljena dokumentacija o čišćenju plovnog Begeja i uređenju prevodnica kod Srpskog Itebeja i Kleka, sa rešenjima za deponovanje mulja na 4 do 5 mesta na teritoriji opštine Žitište. Vrednost radova procenjujemo na oko 20 miliona evra, pri čemu bi naša i rumunska strana iz evrospkih IPA fondova povukle po šest miliona, a ostatak obezbedile same. Budući da se radi o strateškom projektu, dobro je da u početnoj fazi, koja bi trajala godinu i po dana, biti dovoljna i Studija izvodljivosti koju smo uradili još 2004. godine. Detaljniji projekti faktički bi se radili simultano sa nabavkom opreme i početnom fazom radova.
Ovim rečima je dipl. inž. Stevan Ilinčić,pomoćnik generalnog direktora „Voda Vojvodine“ za Kanal Dunav Tisa Dunav, na sastanku povećenom projektima upotrebe sredstava pristupnih fondova Evropske unije, održanom u utorak u sedištu Srednjobanatskig okruga.
Ilinčić je dao i procenu da će za finansiranje radova biti sa naše strane utrošeno oko 3 miliona evra, nabavka ploveće mehanizacije za izmuljivanje vredela bi milion evra. Ostatak bi bio utrošen na uređenje prevodnica i tehničko – finansijsku dokumentaciju.
Na sastanku je bilo reči i o projektima od lokalnog značaja: pomoći izgradnji etno kuće Rumuna u Begejcima (Torak), izgradnji biciklističkih staza od granice sa Rumunijom do Zrenjanina i od Zrenjanina do Novog Bečeja.

DUŠAN ŠIJAN NAČELNIK SREDNjOBANATSKOG OKRUGA
Usitnjeni ne možemo ništa
– Prekogranična saradnja sa Rumunijom nije nešto novo. Radilo se i do sada, ali naša, srpska strana, nije bila dovoljno iskoordinisan. Svaka opština i „njena“ kancelarija za LER radila je za sebe, iz čega su Rumuni imali više koristi. To je rezultiralo da konkurišemo sa dokumentacijom najnižeg stepena finalizovanosti, poput studije izvodljivsti – čime nikako ne mogu biti zadovoljan – komentariše načelnik Okruga.

M. Stojin