Razotkrivanje mita – tako bi se najbolje, u dve reči, sažeo sinoćnji muzičko-scenski performans Andraša Urbana, izveden pete večeri 69. Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine.
„Hasanginica” jeste najlepša i najpotresnija balada srpske književnosti, čije elemente je iskoristio i Ljubomir Simović za svoje dramsko delo. Režiser Andraš Urban u svojoj savremenoj, avangardnoj, provokativnoj, i do krajnje mere radikalnoj formi pank koncerta, razotkriva drevni mit o ženi koja strada zarad tradicionalnih, verskih i porodičnih normi. Međutim, Hasanaginica nije samo to, nego mnogo, mnogo više – parabola je o majci i ženi uopšte. Savremeni svet, kojem tempo diktiraju rijaliti programi, dok ulice obiluju nasiljem, kada je sve što je nekada bilo tabu i zabranjeno postavljeno na pijedestal, a mnoge vrednosti doživljavaju svoj fijasko, Urbanova predstava samo dočarava i oslikava situaciju u kojoj se kao društvo nalazimo.
Postavlja pitanje da li smo spremni da pogledamo istini u lice i suočimo se sa najtamnijom stranom u nama samima.
– Andraš Urban uzima tek toliko iz Simovićeve drame, podjednako koliko iz narodne balade o Hasan aginoj ženi, da bi zadržao osnovni siže dramske priče, a potom na svojstven, radikalan način, i sasvim u duhu savremenih pozorišnih teorija i praksi, postavlja predstavu u formi pank koncerta, čiji su osnovni temelji tematizacija odnosa prema ženi, problematizacija njene uloge u društvu, bunt i otpor prema svakom nasilju, fizičkom i ideološkom, najzad, i na prvom mestu, umetnička subverzija, prokazivanje i obračun sa pojavnim oblicima manipulacije u društvu – rekao je o predstavi selektor Festivala Slobodan Savić.
Kada se govorilo o ženama, često je stajala i reč ,,mora” – da trpi, da je odana, da poštuje sve i svakoga, da radi, ćuti, da sluša, neizostavno da rađa, trpi bolove, neretko udarce i uvrede – tako se živelo u velikom delu patrijarhalnih sredina na brdovitom Balkanu. Ravna imetku, bez prava na politički i društveni uticaj, jer su muškarci ti koji su dominiraju, žene je trpela. Trpela je i Hasanaginica. Urbanova ne. Ona je moderna buntovnica, feministkinja, svesna sebe i svojih prava, koja i tada, nažalost, može da postane žrtva seksualnog i bilo kog drugog nasilja. To se nije promenilo ni nakon nekoliko vekova.
Glumci Novosadskog pozorišta/ Ujvideki szinhaz odgovorili su na svaki, čak i najzahtevniji segment (dramski, muzički vokalni) jedne zaista kompleksne predstave u kojoj Urban meša mitologiju i stvarnost, klasiku i avangardu, normalizaciju i radikalizaciju, trpljenje i bunt, suze i smeh. Pank koncert koji je odzvanjao baroknom salom „Narodnog pozorišta” Toša Jovanović ostavio je publiku bez reči.
Urban ne meša samo stilove i žanrove, već je izmešao i instrumente – gitare i bubnjeve sa tradicijom gusala, a efekat koji su proizveli upotpunio je scenski utisak.
U predstavi igraju: Hasanaginica – Marta Bereš, k. g., Hasanaga – Daniel Husta, Pintorović beg – Arpad Mesaroš, Majka Hasanagina – Terezia Figura, Majka Pintorovića – Livia Banka, Jusuf – Atila Nemet, Suljo – Gabor Pongo, Huso – Zoltan Širmer, Musa – Daniel Gomboš i Ahmed – Robert Ožvar, k. g.
Nakon pete festivalske večeri, ostaje da večeras pogledamo i poslednju predstavu u konkurenciji, „Tartifa” – rađenog prema motivima Molijerove drame, u reziji Igora Vuka Torbice, i da u četvrtak prisustvujemo proglašenju pobednika.
