SKELU KOD TARAŠA VUČE BROD DOK NE KRENE LOŠE VREME
Kiša i vetar muče posadu i poljoprivrednike
Sa obale Tise kod Taraša, na kraju ratarskog puta koji preseca reka, pogled seže do druge obale na kojoj se vide tragovi koje su u blatu napravile poljoprivredne mašine. U pitanju je ruta kojom se uz pomoć skele više od jednog i po veka ratarima skraćuje put do oranica sa bačke strane. Ipak, kako smo se uverili na licu mesta, krajem marta na ovom mestu nije bio usidreno plovilo koje vuče skelu.
Kako objašnjavaju iz Mesne zajednice (MZ) „Taraš”, brod sa skelom je krajem februara poslat u brodogradilište na remont, a potom na inspekcijski pregled kako bi se proverilo da li su bezbedni za prevoz ljudi i mehanizacije.
– Procedura je trajala duže nego što smo očekivali, ali je nakon mesec i po dana, u prvoj polovini aprila ponovo počela sa radom – objašnjava Milorad Krstin, predsednik MZ.
PRILAGODITI RADNO VREME
Kapetan broda i njegov pomoćnik upravljaju plovilom svakoga dana od 7 do 19 časova. Redovnom komunikacijom sa predsednikom Skelskog odbora, u zavisnosti od vremenskih uslova, odlučuje se da li je rad moguć. Ukoliko pada kiša ili duva jak vetar, plovilo ostaje usidreno.
– Ratari ne idu u njive kada je mokra zemlja, pa nema potrebe da kapetan putuje iz Beograda, da mu se plati dnevnica i ceo dan presedi na brodu čekajući – kaže Krstin.
Dodaje da skela ne radi ni kada duva jak vetar, jer je veliki rizik da je u takvim prilikama gura jedan brod.
– Plovilo mora da radi kad god vremenski uslovi dozvoljavaju i to se poštuje jer zemljoradnja ne može da čeka – ističe Krstin.
Sa dolaskom lepog vremena poljoprivrednici su izrazili želju da skela radi i nakon što padne mrak, ali iz MZ „Taraš” objašnjavaju da takvu odluku mora da donese Gradska uprava, koja snosi skoro sve troškove.
– Pokretanje skele brodom je novina i mučan posao za organizatora, ali moramo da ispunimo šta Evropa traži. Sajla nije smetala 150 godina, sada se sve menja – zaključuje Krstin.
ULOŽITI U NEKO BOLJE REŠENJE
Put preko reke koristi oko 25 zemljoradnika iz Taraša koji mogu da pređu na drugu obalu samo kada su vremenski uslovi idealni. Iz tog razloga brod nije dobro rešenje za postojeći sistem jer mu smetaju prilaz obali, vetar, kiša, magla, objašnjava poljoprivrednik Goran Mijatov.
– Kapetan je iz Beograda i nije uvek tu, pa često idemo okolo. Uspevamo da obavimo sve radove, ali je to dalek put. Treba da pređemo 50 kilometara do njiva. Ima mašina koje nisu dobre za most, pa poljoprivrednici ostaju kod kuće i čekaju da proradi skela – priča naš sagovornik.
Smatra da je potrebno da se napravi bolji prilaz sa obale i ističe da nisu zadovoljni skorašnjim remontom. Kako kaže, skela je ofarbana i promenjeno je nekoliko dasaka, ali nisu popravljeni puževi za dizanje i sama sajla, što je neophodno.
– Skela je napravljena tako da najbolje funkcioniše kada se njome upravlja preko sajle. Trebalo bi ozbiljnije da se radi na rešavanju problema po nekom boljem sistemu – smatra Mijatov.
J.Šormaz